Велика географска открића

Велика географска открића

( кликни да би покренуо презентацију)

Среда, 10. октобра 1492.

Курс је био запад-југозапад по 10 миља (шпанска миља 5,75 км) на сат…

тако да смо, рачунајући и ноћ, превалили 59 миља; посади је речено само 44 миље. Овде се посада

жалила надуг пут и није хтела да наставља даље. Адмирал (Колумбо) хтео је да је што више охрабри

будећи наде у примамљиви добитак. Додао је да је узалудно да се жале, јер је он чврсто одлучио да

иде до Индије и да ће наставити пут док уз помоћ Господњу не открије копно.

Четвртак, 11. октобар

Пловило се ка југозападу по мору које је било непогодније него на читавом

досадашњем путу. Примећени су албатроси, а једна зелена птица дошла је сасвим близу брода.

Посада са „Пинте” видела је трску, штап и једну дашчицу. Људи са „Нине“ су видели друге знаке копна,

међу осталим опазили су једну гранчицу са цветовима руже. Због ових знакова сви су радосно одахнули.

До два сата после поноћи преваљене су 22,1/2 миље. Пошто је „Пинта“ била брзи једрењак и пловила испред

адмирала, прва је опазила копно и дала заповеђене сигнале. Копно је први опазио морнар по имену Родриго

де Тријана. Али већ у 10 сати опазио је адмирал са свог брода неко светлуцање. У два по поноћи појавило се

копно на удаљељу од 2 миље. Сва једра су спуштена… и до зоре у петак доспело се до једног од Лукајских

острва, које се на језику Индијанаца звало Гванахани и на чијој обали су примећени голи људи. Адмирал и

команданти два друга брода отпловили су у наоружаном чамцу. Адмирал је узео краљевску заставу… На копну

су наишли на зелено дрвеће, много воде и плодове разних врста. Адмирал је позвао оба капетана и остале који

су с њим ступили на копно… да буду сведоци да пред свима запоседа острво за краља и краљицу.

Извор: М.Перовић, М.Војводић, Љ.Спаравало, Историјска читанка за 7. разред основне школе, Београд 1996.