“Mir, u smislu odsustva rata, je od male vrednosti za nekoga ko umire od gladi ili hladnoće. Neće otkloniti bol mučenja nanesenog zatvoreniku. Ne teši one koji su izgubili svoje najmilije u poplavama izazvanim besmislenim krčenjem šuma u susednoj zemlji. Mir može trajati samo tamo gde se poštuju ljudska prava, gde se ljudi hrane i gde su pojedinci i nacije slobodni.”

XIV Dalaj Lama

Potreba za mirom nije jenjavala nakon Prvog i Drugog svetskog rata. Predsednik Ruzvelt se nadao da više neće biti rata zasnovanog na nadmoći. Danas svedočimo sasvim drugačijoj situaciji: rat u Ukrajini, milijarde koje se troše na naoružanje dok deca i mladi ginu ili umiru. Povelja UN-a počinje sa „Mi narodi...“ i ima za cilj da spasi naredne generacije pošasti rata. Sada kada nam je tehnologija dala znanje i glas, ćutanje nije opravdano.

Nalazimo se na kritičnoj tački, sa novim vrstama ratova, uključujući sajber ratove.

Pre 20 godina je bio rat na Balkanu. Trenutno besni ratni sukob u Ukrajini. Čovečanstvo ne uspeva da zaštiti našu planetu, sićušnu u svemiru, kojoj prete klimatske promene i gubitak biodiverziteta, a sada i rat. Sve je veća opasnost od nuklearnog i drugih vrsta ratova.

Izveštaj Globalnog indeksa mira (GPI) , koji je izradio međunarodni Institute for Economics & Peace (IEP), predstavlja najsveobuhvatniju analizu vođenu podacima o trendovima u miru, njegovoj ekonomskoj vrednosti i kako razviti mirna društva. Kao prva analiza koja metodično rangira zemlje prema njihovom nivou miroljubivosti i identifikuje potencijalne determinante mira. Izveštaj meri miroljubivost 163 zemlje i teritorije, pokrivajući 99,7 posto svetske populacije. Sastoji se od 23 kvalitativna i kvantitativna indikatora iz visoko cenjenih izvora. Ovi indikatori su grupisani u tri ključna domena: tekući sukob, sigurnost i militarizacija.

Šta je pozitivan mir, a šta negativni primer mira?

Negativan mir je odsustvo nasilja. Da bismo stvorili negativan mir, moramo tražiti načine da smanjimo i eliminišemo nasilje. Prekid vatre bi bio primer akcije negativnog mira.

Pozitivan mir je: prisustvo socijalne pravde i jednakosti, i odsustvo strukturalnog ili indirektnog nasilja.

Cilj projekta:

Cilj projekta ogleda se u uspostavljanju okvira za dijalog o miru. Učenici će imati zadatak da istraže aktuelne pretnje miru u različitim zemljama sveta (SAD, Rusija, Ukrajina, Somalija, Kina, Severna Koreja, zemlje Bliskog istoka...) i da formulišu okvir za promociju dijaloga o miru.

Trajanje projekta:

Trajanje projekta određeno je nastavnim planom i programom, ali ne duže od 4 meseca.

Organizacija rada na projektu:

Učenici se mogu podeliti u timove i kreirati različite elemente okvira za dijalog o miru.

Projektni zadaci:

1. Učenici će po timovima sprovesti istraživanje aktuelnih pretnji miru u svetu (SAD, Rusija, Ukrajina, Somalija, Kina, Severna Koreja, zemlje Bliskog istoka...) i kreirati izveštaj o glavnim uzrocima i posledicama uočenih pretnji.

2. Na času, učenici će imati zadatak da zajedno predstave uočene pretnje, uzroke i posledice u objedinjenoj prezentaciji.

3. Dalje učenici će se podeliti u timove, dok će svaki tim realizovati po jedan element okvira za unapređenje dijaloga o miru.

4. Konačno, učenici će predstaviti ishod projekta u vidu školske publikacije pod naslovom "Uspostavljanje okvira za dijalog o miru".

Elementi okvira mogu biti:

• etički kodeks vlasti/državnika u slučaju pretnji miru;

• analiza alternativnih metoda rešavanja sukoba (dogovori, sporazumi, medijacija...);

• analiza značaja posledica sukoba;

• značaj medija u upravljanju informacijama u stanju sukoba;

• značaj međunarodnih konvencija i internacionalnih organizacija...

Unapređenje kompetencija učenika

U okviru ovog projekta, učenici će unaprediti digitalne, akademske, metakognitivne i socio-emocionalne kompetencije.

• Digitalne kompetencije - ohrabrite učenike da sprovode istraživanje koristeći online resurse i alate..

• Akademske kompetencije - ohrabrite učenike da povezuju stečena znanja iz različitih oblasti sa temom koju istražuju; upravljajte interdisciplinarnim pristupom učenika.

• Socio-emocionalne kompetencije - motivišite učenike da razmatraju pretnje miru z različitih perspektiva, razvijajući empatiju, toleranciju i razumevanje.

• Metakognitivne kompetencije - podstaknite učenike da kroz istraživanje različitih sukoba u svetu uoče različite faktore koje predstavljaju pretnje iru, kao i posledice koje proističu iz sukoba.

1. Conflict Resolution, http://twbonline.pbworks.com/w/page/27110283/Conflict%20Resolution

2. Conflict resolution skills, https://education.nsw.gov.au/content/dam/main-education/student-wellbeing/attendance-behaviour-and-engagement/media/documents/Conflict-resolution-lessons-Stage-3.pdf

3. CESID, Rešavanje koflikta: http://www.cesid.rs/pdfovi/RE%C5%A0AVANJE%20KONFLIKTA.pdf

4. https://education.nsw.gov.au/student-wellbeing/attendance-behaviour-and-engagement/behaviour-support-toolkit/support-for-teachers/understanding-behaviour/pro-social-behaviour/conflict-resolution

5. https://en.unesco.org/culture-development/transversal-approaches/peace-building-and-dialogue

6. https://www.birmingham.ac.uk/research/perspective/ethics-of-warfare-heather-widdows.aspx#:~:text=In%20addition%2C%20there%20are%20three,Actions%20must%20be%20militarily%20necessary