OBRAZOVNOVASPITNI ISHODI

Projektno organizovana nastava Građanskog vaspitanja promoviše saradnju među učenicima sa različitim predmetnim interesovanjima, unapređuje socijalne veštine, rad u timu, ali stvara i osećaj svrsishodnosti kod učenika i refleksije prema sopstvenom i tuđem radu. Ovakav vid naučnog istraživanja od učenika zahteva angažovanje, kritičko i analitičko mišljenje, ali i, u zavisnosti od prirode projekta, može unaprediti i digitalne kompetencije, kao i socijalne veštine.

Projektna nastava dozvoljava nastavniku da fokus nastavnog procesa usmeri na učenike. U tom smislu, učenik snosi odgovornost za svoj rad, kroz koji samostalno unapređuje svoje kompetencije i kroz praktične zadatke dolazi do usvajanja oba tipa znanja – „znanja da” i „znanja kako da”. Dodatno, projekti od učenika zahtevaju učešće u određenoj aktivnosti, pri čemu se podstiče učenje kroz angažman (service-learning), koncept učenja i unapređenja kompetencija kroz rešavanje problema u zajednici. Drugim rečima, kroz servisno učenje učenici imaju mogućnost da primene stečene akademske kompetencije kako bi rešili neki problem u zajednici ili promovisali participativno građanstvo.

Ciljevi projektnih aktivnosti u okviru tema Građanskog vaspitanja na prvom mestu jesu unapređenje različitih kompetencija učenika, koje nisu ograničene isključivo na akademski uspeh. U tom smislu, kod učenika se razvija i svest o socijalnim, ekonomskim i psihoemocionalnim faktorima koji utiču na društvo, na osnovu čega dolazi do razvijanja transverzalnih kompetencija, ali i emocionalne inteligencije.

Transverzalne kompetencije:

Da bi učenici učestvovali u participativnoj demokratiji, dužnost nastavnika je da im obezbede neophodne informacije, resurse i prilike za usavršavanje različitih kompetencija, kako bi mladi postali moralni, odgovorni, aktivni i produktivni članovi društva:

• Digitalne kompetencije: u eri tehnoloških inovacija i dostupnih informacija, učenici moraju znati na koji način vrše pretragu, selekciju validnih i relevantnih informacija, ali i štite podatke od zloupotrebe; takođe, od učenika se očekuje da znaju kako da prikupe neophodne podatke i na inovativan i kreativan način predstave informacije široj javnosti.

• Socio-emocionalne kompetencije: da bi bili aktivni i produktivni članovi društva, učenici moraju znati kako da funkcionišu u timu, ali i kako da vode tim, te se od njih očekuje tolerancija, empatija, unapređenje liderskih veština i razumevanje koncepta demokratije u procesu donošenja odluka.

• Akademske kompetencije: u participativnoj demokratiji, od mladih ljudi se očekuje da poznaju teme o kojima se vodi diskurs, te učešće u projektnim aktivnostima obezbeđuje i razvoj kritičkog mišljenja, unapređenje znanja o predmetnim sadržajima, ali i sam način učenja.

• Metakognitivne kompetencije: usavršavanjem samog načina učenja i razvojem prethodno navedenih veština, učenici dobijaju mogućnost da unaprede i metakognitivne kompetencije, te će biti u mogućnosti da upoznaju, organizuju svoj način rezonovanja i rada pri rešavanju nekog problema, ali i da samoregulišu proces donošenja odluka u odnosu na samorefleksiju.