Б.Л. Белатукадруз

Један од псеудонима Мирослава Лукића (1950 - ), Мишљеновац код Пожаревца, с-и Србија). Песник. Романописац. Књижевни критичар. Антологичар. Водећа личност књижевног неофицијализма. Оснивач Заветина и Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ.

Едиција БРАНИЧЕВО

...Нико, чини нам се, у 20. веку, у српској књижевности, и као песник, и као романописац и есејист, није схватио тако дубоко подстицајне изазове духа старобалканског наслеђа, као Лукић. Мирослав Лукић је искључива, и можда и јединствена манифестација србовлашког или старобалканског духа...

(А. Лукић, 2001)

_______

...Мирослав Лукић ... није писац агитпропа, лакировке...није идеолошки писац. Није писац из друге руке...

Зашто књиге о Мирославу Лукићу? (одломак из књ. М. Мркића СЕНКЕ ТИШИНЕ Тумачење манифест мотива и мистике у књизи ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА М. Лукића)

_______

.....Смелост, дакле, Мирославу Лукићу не недостаје. Већ због ове ауторске особине антологија Несебичанмузеј јавља се као нестандардно дело, а од таквихдела – разуме се – највише добија управо култура укојој се појављују, и то у два битна смисла: прво, штоје она безинтересно афирмишу, и друго – што од ча­са свога објављивања слове као изазов, односно позивна сличне нове потхвате не само у књижевности већи у другим областима рада и стваралаштва.

Нема културе у којој овако осмишљене антологије не представљају пре­ку потребу. Нарочито је оваква књига неопходна српској књижевнојјавности, у којој је одавно дозрео тренутак за нове и непоткупљиве би­лансе....

Јован Пејчић НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ :антологија српске поезије 20. века

Непрочитан писац:Белатукадруз

Симбол ЗАВЕТИНА

Добитник прве награде ФОНДА МЛАДИХ ТАЛЕНАТА и листа БОРБА за поезију (1969)

друге награде за прозу "Просветног прегледа" (1978)

прве награде "Вуковог пера" за књигу прозе у рукопису (Тршић, 1990)

књ. награде "дрво живота" (2003) за књигу есеја "Уметност маховине"

Карађорђеве "Повеље" (2009)

...Мирослав Лукић је,ето,такав писац. Писао песме, огледе или прозу - он поступа на исти начин, тражи ону свакодневну бодлеровску грозницу и препушта се стихији (Писац мора да ствара без обзира на потоњу судбину својих дела.) Ма каква била судбина његових дела, Мирослав Лукић ју је до краја испунио...

(В. Јагличић, 2002