Б.Л. Белатукадруз
Један од псеудонима Мирослава Лукића (1950 - ), Мишљеновац код Пожаревца, с-и Србија). Песник. Романописац. Књижевни критичар. Антологичар. Водећа личност књижевног неофицијализма. Оснивач Заветина и Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ.
...Нико, чини нам се, у 20. веку, у српској књижевности, и као песник, и као романописац и есејист, није схватио тако дубоко подстицајне изазове духа старобалканског наслеђа, као Лукић. Мирослав Лукић је искључива, и можда и јединствена манифестација србовлашког или старобалканског духа...
(А. Лукић, 2001)
_______
...Мирослав Лукић ... није писац агитпропа, лакировке...није идеолошки писац. Није писац из друге руке...
Зашто књиге о Мирославу Лукићу? (одломак из књ. М. Мркића СЕНКЕ ТИШИНЕ Тумачење манифест мотива и мистике у књизи ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА М. Лукића)
_______
.....Смелост, дакле, Мирославу Лукићу не недостаје. Већ због ове ауторске особине антологија Несебичанмузеј јавља се као нестандардно дело, а од таквихдела – разуме се – највише добија управо култура укојој се појављују, и то у два битна смисла: прво, штоје она безинтересно афирмишу, и друго – што од часа свога објављивања слове као изазов, односно позивна сличне нове потхвате не само у књижевности већи у другим областима рада и стваралаштва.
Нема културе у којој овако осмишљене антологије не представљају преку потребу. Нарочито је оваква књига неопходна српској књижевнојјавности, у којој је одавно дозрео тренутак за нове и непоткупљиве билансе....
Јован Пејчић НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ :антологија српске поезије 20. века
Непрочитан писац:Белатукадруз
Добитник прве награде ФОНДА МЛАДИХ ТАЛЕНАТА и листа БОРБА за поезију (1969)
друге награде за прозу "Просветног прегледа" (1978)
прве награде "Вуковог пера" за књигу прозе у рукопису (Тршић, 1990)
књ. награде "дрво живота" (2003) за књигу есеја "Уметност маховине"
Карађорђеве "Повеље" (2009)
...Мирослав Лукић је,ето,такав писац. Писао песме, огледе или прозу - он поступа на исти начин, тражи ону свакодневну бодлеровску грозницу и препушта се стихији (Писац мора да ствара без обзира на потоњу судбину својих дела.) Ма каква била судбина његових дела, Мирослав Лукић ју је до краја испунио...
(В. Јагличић, 2002
Књижевна критика о Белатукадрузу — 16.02.2010. 17.44.10