Тема: Dobrica Ćosić i Nobelova nagrada

Апсолутно се слажем да има снажну политичку ноту, па и да је племенско штиво што баш и није нека озбиљна књижевна одредница, али не могу да се сложим да је одвратан. Разлика је огромна (да не потежем сад Аристотела) између материјала који се ставља у центар пажње и његове обраде. То ће рећи, тематика може бити одвратна, али то не мора да буде никаква референца у вези са обрадом. Корени имају и ноту породичне саге и покоји оштар и самокритичан осврт, понеку сјајну слику, није баш тако одвратан.

Свестан сам да ништа од овога ни за степен неће променити твоје мишљење, али рекох да ипак напишем.

Што се Басаре тиче, читао сам све што је то шкрабало благоизволело налупетати и то оцењујем као прворазредни мазохизам. Добар ти стојим да је та ’књижевна’ појава нешто што неће издржати ни суд данашњице, а некамоли неки озбиљнији суд времена. И ту НИНову награду је мазнуо на кукњаву, кукњаву и само кукњаву.

Ноћас су ме походили мртви,

Нова гробља и векови стари,

Прилазили к мени као жртви,

Као боји пролазности ствари.

Naravno, ali baš zbog Ćosićeve obrade smatram da su Koreni odvratan roman.

Jeste, ima on i pokoju dobru i sjajnu sliku, i književna je tehnika bez premca,

sâm stil jest fantastičan (sic!) i bio je u to vreme revolucionaran u našoj književnosti,

sve to jeste, ali Ćosićeva je obrada porazna. Ono što je najbitnije — univerzalni smisao dela;

tu izostaje. Gde se autor distancira od odvratnosti tematike toga romana, gde je kritičan i

nudi alternativni, civilizacijski i univerzalan smisao? Nigde, nego zdravo za gotovo uzima

svu političku i plemensku odvratnost tematike koju prikazuje,

kao da tako i treba i kao da je to (što, valjda, i jeste) poruka i smisao njegova romana.

Ništa tu nema univerzalnu vrednost. Za pesnika revolucije na predsedničkom

brodu jedina književna platforma i jest predsednički brod.