Psihološka podrška za zaposlene - potreba ili mit?
Razvoj industrije uporedo sa razvojem ljudske samosvesti doveo je do toga da se poslovni čovek sve više zanima za razvoj kako svoje karijere tako i paralelno svog ličnog života. Termin work-life balansa, iako nedovoljno jasno definisan počinje da se naširoko koristi kada je u pitanju briga za opštu dobrobit zaposlenih. Njegovoj popularnosti doprineli su takozvani „Milenijalci“- generacija rođena između 1980-te i 2000 –te koja bi do 2025-te trebalo da čini 75% radne snage. Ovi ljudi motivisani su da rade u okruženjima koja prate njihov životni stil i omogućavaju im fleksibilnost između života i rada. Za razliku od ove generacije, oni rođeni između 1945-te i 1960-te (tzv Baby Boom generacija) kao prioritet imali su pronalaženje stabilnog (ili bilo kakvog) zaposlenja pa im briga o ravnoteži između privatnog i poslovnog nije bila prioritet.
Psihološke posledice narušene ravnoteže
Veoma mali broj ljudi koje poznajem danas može da se pohvali da u svom životu ima harmoničan odnos između svog profesionalnog i privatnog života. Većina njih je pod pritiskom razvoja svoje karijere pristala da svoj privatni život donekle podredi ovom cilju. Oni su uglavnom nezadovoljni tom situacijom i na različite načine pokušavaju da ponovo uspostave ravnotežu. Različite su strategije na koje ljudi izlaze na kraj sa ovim problemom. Neke su funkcionalne kao što je odlazak na godišnji odmor, reorganizacija ciljeva ili traženje profesionalne pomoći. S druge strane mnogo je i onih nefunkcionalnih na koje reagujemo pre svega problemima sa svojim zdravljem – nesanicom, bezvoljnošću, nezadovoljstvom, umorom, slabim imunitetom itd. Sindrom izgaranja (burn-out sindrom) i hronični stres su jedni od najčešćih zdravstvenih problema koji se javljaju uz posao a svakako se prelivaju i na privatan život.
Zajednički interesi
S druge strane raste i interes radnih organizacija za ovu temu. Mnoge korporacije ali i manje kompanije prepoznale su značaj ulaganja u motivaciju zaposlenog kroz brigu o njegovom životu van radnog vremena. Ipak, ono što sam kroz svoje iskustvo u radu prepoznala jeste da poslodavci često na pogrešne načine prilaze ovoj temi misleći da čine najbolje za svoje ljude dok s druge strane zaposleni to prepoznaju kao „nužno zlo“ i neuspešne strategije brige o njima.
Tema ravnoteže između poslovnih i privatnih potreba za mene je mnogo šira nego jednostavna benefit stavka u svakom ugovoru između poslodavca i zaposlenih. Pre svega, mislim da u remećenju ove ravnoteže podjednaku ulogu imaju i radne organizacije i ljudi koji u njima rade. Dakle, odgovornost je na strani jednih i drugih, kao i moć da se nešto promeni.
Rad na sebi i istraživanje
Svako od nas stvara individualnu formulu svojih potreba kao i želja i ambicija kroz karijeru i shodno tome na različite načine može postići ovaj balans. Kako bi smo razumeli, definisali i usvojili funkcionalne strategije suočavanja sa poremećenom ravnotežom neophodno je najpre da razumemo na koji način je došlo do toga da budemo izbačeni iz balansa. Zatim, tu je i ispitivanje sopstvenih pravih potreba i životnih prioriteta. Zbog čega nam je važno da baš u određenoj situaciji napredujemo, budemo prvi ili zapaženi? Zašto je tako teško nekada odustati od novih poslovnih prilika? Na koji način smo zadovoljni sa onim što smo već postigli u poslu i životu? Da li smo u nekim životnim iskustvima koja smo prošli „pokupili“ formule za funkcionisanje i u radnom okruženju?
Sva ova pitanja kao i mnoga druga zahtevaju jedan istraživački rad na sebi. U odgovorima se nalazi benefit koji nas pomera ka ravnoteži, u korist nas samih ali i naših radnih organizacija. Odgovori nisu univerzalni već su specifični za svakog od nas. Ne postoji trening, program ili benefit koji može učiniti zaposlenog srećnijim od toga da organizacija razume i uvaži njegove individualne potrebe. A radna organizacija raste onda kada se razvijaju i njeni zaposleni.
Bojana Todorović