Pustite kontrolu, napravite mesta za neizvesnost


Da li ste se ikada zapitali kada postajemo svesni da nemamo kontrolu nad svetom koji nas okružuje? Moj sin, uskoro dvogodišnjak, već nedeljama je fasciniran smenom dana i noći. Uporno gleda u prozore i sa strpljenjem prati i obaveštava nas šta se dešava – da li je sada noć ili dan. Naravno, mrak je najbolje doživeti u sred noći, pa redovno pričamo o tome šta se napolju dešava i u sitne noćne sate. Opčinjen je prirodnom pojavom na koju on nema nikakvog uticaja, već je može samo konstatovati. Mi, koji smo već dugo u ovom svetu navikli smo da živimo sa tom promenom i njoj smo se prepustili. Ipak, iz perspektive deteta, to može biti jedna od prvih spoznaja da se nešto u svetu dešava na šta mi nemamo nikakav uticaj. Malo dete otkriva zbunjujuću istinu da postoje pojave u prirodi na koje ne može uticati a koje svakoga dana usmeravaju njegov život. Ovo je deo „decentracije“, učenja da je naše biće nezavisno od sveta koji ga okružuje a koji postoji po sopstvenim pravilima. Nakon što smo odrasli, naučili smo da živimo u svetu u kome ne možemo da kontrolišemo sve procese koji se dešavaju oko nas. Ipak, kao da nekada ovu istinu zaboravimo i imamo potrebu da je ponovo preispitamo.

Potreba za kontrolom

Svakog dana usmeravamo našu energiju na potrebu da iskontrolišemo dešavanja u svojim životima: kako ćemo iskoristiti vreme, kuda ćemo stići, kako ćemo uspostaviti odnose sa drugim ljudima. Ulažemo mnogo u ispunjenje sopstvenog plana, zaboravljajući često da je naš uticaj u spletu svih okolnosti samo delimičan. Svest o tome koje su granice naše moći i uticaja je nešto što najčešće spoznajemo tek kada se planovi koje imamo izjalove. Tada se osećamo razočarano, tužno, bespomoćno. Privid kontrole nad sopstvenim životom ima svoju cenu. Kada ova potreba za kontrolom postane dramatična, ona počinje da usmerava naš život tako da ostajemo zatvoreni za ona druga, spontana, neplanirana iskustva.

Neizvesnot, verovanje i uzbuđenje

Živeti život po planu daje osećaj ispunjenosti, stabilnosti, izvesnosti. Struktura nam omogućava da imamo stabilnu osnovu, koja nas podržava kroz ono što nam budućnost donosi. Uneti neizvesnost u strutkuru unosi puno drugih emocija: radost, uzbuđenje ali i strah od nepoznatog. Sećate li se lepote neizvesnosti pri otvaranju novogodišnjih poklona? Da, to su prijatna iščekivanja nepoznatog. S druge strane, možda ste doživeli neočekivanu gužvu u saobraćaju, kišu koja je pokvarila izlet ili iznenadni telefonski poziv posle koga se promenilo sve. Ukoliko nismo dovoljno podržani za ova iskustva ona vas mogu poprilično „izbaciti iz koloseka“.

Odustajanje i prepuštanje

Zadatak svakog od nas je da u svom životu napravi dovoljno mesta za iznenađenja, prostore u svom planu koji mogu biti ispunjeni neizvesnostima. Ovo učimo kroz iskustvo ali i kroz rad na sebi i otvorenost za ono što je pred nama. To znači prihvatiti sopstvene ograničenosti kada je u pitanju kontrola nad stvarima koje nas okružuju. Odustajanje od mesta apsolutne moći i prepuštanje jednoj drugoj polarnosti – neizvesnosti, nepoznanicama, iščekivanju i konačno- nadanju. Jer nada, odnosno vera u ono najbolje što je pred nama, je često najbolji oslonac koji možemo da imamo.

Bojana Todorović