naša smrt nije nešto što treba prihvatiti kao normalno / boško tomašević

Dragi Miroslave,

Hvala Ti na objavljenoj belešci. Pišemo, radimo, borimo se.

Lepo doba mladosti odavno je iza nas. Puno je nevolja i jada koji su nas stekli. Tvoja borba sa bitangama u životu i oko tebe bila je velika. Izašao si kаo častan pobednik sa svima njima. One veće nedaće, poput bolesti, nepobedive su, dogadjaju nam se i u mladosti, i u ovom našem dobu kada bismo mogli još malo na miru da poživimo, ali puno toga nas sapliće. Svi smo to imali ili imamo u porodici. Rak, kada ćemo ga pobediti, kada ćemo pobediti ne samo rak, nego i samu smrt? Sramota je umreti, zašto umire čovek? Upućujem te na jednu jedinu knjigu u kojoj se govori da naša smrt nije nešto što treba prihvatiti kao normalno, nego kao nenormalno i neprirodno. Reč o knjizi Vladimira Varave "Etika neprihvatanja smrti" ("Logos", Beograd 2010).

Sećam se dana naših studija, kada si ti bio vedar momak, pun energije (Vidim da si pun energije i danas, svašta si pokrenuo, sve sam i na sopstvene mišiće, uz ravnodušnost zvaničnika, ali ne i normalnih ljudi. Tu si branio naša prava, pravo na javnost svih ljudi stvaralaca. To je ostalo i to će ostati). Ja sam više bio povučen, sklanjao se u tišine u Alpima i gledao na nas ovde iz bezbedne udaljenosti. Tamo, u tim zabitima, napisao sam puno toga, ali je to ostalo tamo, ponešto dodje i ovamo, ali to što stigne ne pokreće ništa, padne, i zaćuti u pustinji koje si se ti, koliko mi je poznato, nagledao.

Kako ti je brat Aca? Kako si ti sa zdravljem? Ja u Beograd (Batajnicu gde imama stan) retko dolazim. Ponekad sam u Novom Sadu, a najčešće u Beču (preselio sam se iz Insbruka u Beč 2012.)

"Činjenica da smrt ne treba da postoji pokazuje da život u postojećem obliku ne treba da postoji. Ne treba da postoji postojeći smrtni život. U deontologiji se otkriva soteriološki zadatak života: neprihvatanje i pobedjivanje smrti, kao nečeg što uopšte ne treba da postoji" (Citat iz knjige Vladimira Varave).

Ovo neće pomoći tvojoj ženi, ni meni, ni tebi. Ali, treba da činimo sve da smrt ne postoji. (Kako, nemam pojma, ali sam uveren da će ona nestati jednog dana sa lica zemlje).

Eto, živimo, batrgamo se. Ima, ponekad, i nečega lepog. Ima i u svakoj sekundi nečega lepog ali mi to ne umemo da merimo, da doživimo. "Sada" je jedino naše vreme, ali mi smo naučeni da gledamo unazad ili unapred. I da ne mudrujem.

Napisah ti jedno kratko pismo. Samo da znamo da smo još tu, da radimo, gledamo, patimo, živimo i da u radu ima nade kako ju je u radu, i samo u njemu, uvek bilo. I u onoj tvojoj lepoj prirodi odakle si potekao.

Puno te pozdravljam i sve tvoje drage i neka Bog da vama svima sve najbolje,

srdačno, ostajem,

tvoj drug

Boško T.