Из нових књига српских критичара, историчара

НАИЗГЛЕДНО

Усуд мишљења и писања

Наизгледно појаве, ствари, живота, света интересантно је бар утолико што наметљиво опседа пажњу. Ипак, оно је пре сваке озбиљности, пре сваке дубине.

Наизгледно по правилу заговара царство спољашњег, искључивост видљивог, дневну страну појаве, ствари, живота, света.

Оно подједнако вара и када саставља (кад инсистира на сличном) и када раздваја (кад бира поље несличнога).

Упркос свему томе, наизгледно изазива.

Анализа може бити одговор наизгледном као изазову.

Ствари, међутим, тиме не освајају потребан мир: тамо где се остаје код анализе, остаје се на пола пута, у празном простору - анализа није, и никада се не може објавити као циљ. Она је увек медијативна: посредује суд о посредованом.

Али нема суда који није, истовремено, и суд вредности.

Питање се о-ствар-ује у одговору, изазов достиже стање предметне бити онда када је као-изазов-прихваћен. Анализа је, отуда, сведочанство да је изазов упућен; одзив се може појавити само у форми вредноснога става.

Суд вредности је суд о унутрашњем наизгледног. Скривено наизгледног није наизгледно само. Суд вредности посредује сусрет наизгледног с његовим унутрашњим.

Вредновање је увек однос.

Однос без изузетка тражи нов вредносни суд.

Битно вредносних судова јесте да их сваки однос разгранава и продубљује.

Тако се захтев за вредновањем (као за довођењем у однос) раскрива као захтев за синтезом.

Пут до синтезе увек је напоран и опасан. Он подра-зумева замке, лукавства, агресију наизгледног, слепило и откровење трагова, сав ризик који уноси партикулар-ност издвојених вредносних ставова.

Синтеза је објава сличног у несличном, заједнич-ког у супротстављеном, једног у свему, темеља као об-лика, односа као испољености.

Синтеза уопштава и, уопштавајући, поспољашњује.

Синтеза жели у посед ноћну страну појаве, ствари, живота, света. Она хоће ноћно да обелодани, расуто да окупи, прерушеном да нађе природан изглед и вид.

По свему томе синтеза је еквивалентна категоријл наизгледног. Чиме, наравно, није речено да је синтеза исто што и наизгледно.

Наизгледно?

Наизглед, но?

На изгпед, но!