Датум постављања: 18.10.2018. 18.26.12

DRAGOSLAV SREJOVIĆ: SMELI ZANESENJAK

...Njegova posvećenost i ljubav prema svom pozivu, njegov humanistički pristup prošlosti nije ostali bez profesionalnog uspeha. Jedno senzacionalno otkriće koje je umalo zbrisano sa lica zemlje donelo je njemu i čitavoj tadašnjoj jugoslovenskoj arheologiji ogroman međunarodni publicitet i priznanje. Iskopavanja koja je vodio 1964. godine iznela su na svetlost dana kulturu Lepenskog Vira iz paleolitskog perioda, sa najstarijom monumentalnom skulpturom u Evropi i ljudskom naseobinom. Govoreći kasnije o svom otkriću on je pisao: “Lepenski Vir. Pazite, svi su navalili na Đerdap pre mene, razgrabili glavne lokalitete, a meni ostavili neki mali; mislili su da će me mrzeti da tu kopam. A tu otkrijem najstariju monumentalnu kamenu skulpturu sveta. To je stvarno nešto neverovatno… Meni je jedan čuveni mađarski antropolog, koji je proučavao kosti Lepenskog Vira rekao da ga moje teme i to što skoro nemam vrat podseća na ljude iz Lepenskog Vira…”.

Sledeće veliko otkriće bila je carska rimska palata Romulijana u Gamzigradu gde je rukovodio arheološkim iskopavanjima u periodu od 1970. do 1996. godine. Srejović je naučno rasvetlio postojanje utvrđene carske palate čime je srušio ranije zablude o karakteru i ulozi Romulijane. U studiji „Feliks Romulijana – Galerijev ideološki testament“ koju je Srejović objavio u zborniku Rimski carski gradovi i palate na temelju svojih istraživanja opovrgao je brojne zablude u vezi sa tumačenjem funkcije ovog velikog nalazišta: palatu i celi kompleks je objasnio kao sakralnu celinu, mesto počinka imperatora Galerija, mesto gde je obavljena apoteoza njegove majke Romule. Svedoci kažu da su poslednje reči arheologa Dragoslava Srejovića, između ostalih bile: „Ne dozvolite da se Romulijana, bogata škrinja koja blista u svojoj veličanstvenoj usamljenosti – pretvori u zmijarnik“.

......

Radeći na velikom broju arheoloških lokaliteta, on je nailazio na brojne tragove minulih civilizacija i varvarskih najezdi, na stvaranje i razaranje, na smisao i besmisao. To mu je pomoglo da duboko razume šta je život i šta je pojedinac u ljudskoj populaciji i istoriji. U svojoj knjizi „Iskustva prošlosti“, Srejović je dao nimalo ružičastu prognozu budućnosti čovečanstva: „…čovek će ostati onakav kakav je danas, a kakav je bio i u prošlosti: biće nagona i instikta, u većoj ili manjoj meri divlje, spremno na sve kad je u pitanju njegova egzistencija. Nikada se neće ostvariti njegovi snovi o slobodi, pravdi i jednakosti, nikada neće postojati jedan stil života Jedan način mišljenja i ponašanja, vere ili ideologija podjednako dobrih za sve pojedince, zajednice, narode i čovečanstvo u celini… Na sreću, ljudi će, kao i do sada, voleti i mrzeti, rađati se i umirati, ratovati i miriti se. Pokazaće se kao što je prošlost mnogo puta potvrdila, da se svaki usrećitelj ljudi pre ili posle preobražava u njihovog najvećeg unesrećitelja, da su sve ideologije više porušile nego što su izgradile, da moramo nazadovati da bi smo napredovali i razarati da bi smo iznova gradili. To su poruke prošlosti za našu sutrašnjicu, a i za našu dalju budućnost.“

Preminuo je 29. novembra 1996. godine u Beogradu.

Danas najduža ulica u Beogradu nosi njegovo ime, kao i po jedna ulica u Novom Sadu i Kragujevcu. Grad Kragujevac godina dodeljuje stipendije iz fonda koji nosi ime Dragoslava Srejovića.

Piše: K.M. .- odlomak iz dužeg clanka - izvor ЛеЗ 0016412