Знамење бесмртности

Датум постављања: 22.07.2019. 16.30.14

Некоме може бити подстицај да напише роман. Критичарима и политичарима, који гледају напред, као коњи, због оних ствари које упрегнути коњи носе са обе стране главе, очију, да се не би плашили, могла би да буде поука.

Не могу ужи кругови, они око власти, да проглашавају бесмртнике ни да стварају.

То је дато - пре свега - генерацијама читалаца.

А у деспотијама, и у суштини ненародним режимима, где се ипак чини да је то могуће, да је све могуће, кад падну, потребна је лустрација и превредновање, које неће бити селективне.

Може не знам колико година или деценија да траје ропство,

али песници ће, они велики и бесмртни,

добијати писма и кад их сахране

- не од својих савременика,

него и од унука и праунука -

и то је она бесмртност права -

и поштовање и праунука праунука.

Увек ће бити неког да их чита

поред оног којем су упућена,

и ако неће библиотеке да се прихвате тога,

да их сачувају вековима,

има гробари, као што кажу,

који ће у кутијама и кутијама

чувати то знамење,

ту врсте поште

и неуништиве бесмртности...

ЛеЗ 0017331