БОРА ПОД ОКУПАЦИЈОМ

Године 1915. Бора Станковић напустио је Београд да би у октобру исте године оставио породицу у Краљеву и отисао за Нис а након тога у Црну Гору, гдје је у Подгорици био заробљен. Одатле су га Аустријанци интернирали у Дервенту, одакле је пустен на слободу, те се вратио у Београд. Након заробљавања, писао је репортазе и кратке записе о зивоту у окупираном Београду. Објавио их је у књизи Под окупацијом, сто му је донело много непријатности. Умро је усамљен и огорцен на људе али највисе на себе самог.

***

Вративши се из Дервенте, из интернације у Београд, Борисав Станковић на позив хрватског књижевника Милана Огризовића, тадашњег уредника Београдских новина, пристаје да сарађује за литерарни подлистак тих окупацијских новина попут многих ондашњих угледних српских писаца и интелектуалаца.

Али, за разлику од њих, Бора Станковић ће после рата скупо платити ову своју колаборацију. И мада му никада није званично суђено због сарадње и писања за "Београдске новине", у тадашњој српској јавности (а потом и југословенској) Бора Станковић ће бити прокажен. Све до своје смрти 1927. године, овај писац тамних вилајета људске душе носиће на својим плећима мучни терет моралне осуде и казне која из ње простиче. Чак је и одредница с његовим именом била изостављена из Прве српско-хрватско-словеначке енциклопедије С. Станојевића.

Београдска чаршија никада није заборавила Борину колаборацију. Или је, тој епитимији, разлог био сасвим други? Јер, сарађујући у литерарном подлистку "Београдских новина", Борисав Станковић је без длаке на језику описивао понашања својих суграђана под аустријском окупацијом, што многима тада, а ни касније није било право. А чаршија тако даровитом сведоку никада не заборавља, а још мање прашта.

Тв филм "Бора под окупацијом" није само прича о окупацијским данима Борисава Станковића. То је у исти мах и прича о односу два писца. Једном бескрајно даровитом, али немоћном и у невољи и другом, скромног и скученог дара, али моћном и власном да расположе животима других. Однос ова два човека, Борисава Станковића и Милана Огризовића прераста њихову интимну и људску драму два уметника и постаје општа метафора односа власти и уметника.

Ову инспиративну причу на основу дневничких исповести Борисава Станковића као и других извора преточио је у драму књижевник Јован Радуловић, аутор Голубњаче, Вучара из Доње и Горње Полаче, Браће по матери као и других успелих тв. филмова и драма.

У овом тв. филму главне улоге поверене су Небојши Љубишићу (Бора Станковић), Драгану Мићановићу (Милан Огризовић), Анити Манчић (Гина, супруга Б. Станковића), Светиславу Гонцићу (Петар Кочић), Петру Краљу, Милени Павловић, Небојши Миловановићу, Андреју Шепетковском, Павлу Пекићу и другим.

Уредник и драматург: Милош М. Радовић

Писац сценарија: Јован Радуловић

Редитељ: Мишко Милојевић

Директор фотографије: Миодраг Воркапић

Монтажер: Тихомир Дукић

Костимограф: Сузана Глигоријевић

Сценограф: Никола Берчек

Композитор: Божидар Обрадиновић

Продуцент: Славица Зубановић / РТС

= преузето (Ризница српска)