КЊИЖЕВНИ ОГЛАСИ

Књижевни огласи објављивани су у рубрикама Књижевност и умјетност и Књижевност, на послед- њој страни листа. У периоду док је Стево Чутурило био уредник Гласа Црногорца ова рубрика је била за- ступљена у 42 броја, што је директно зависило од те- куће књижне продукције. Поједини огласи садржа- вали су објаве о једном или два различита издања, тако да број прегледаних новина Гласа Црногорца није истоветан броју оглашених књижевних изда- ња. Тај термин овом приликом користимо за све оглашаване публикације, што подразумева четири различита календара, два новинска књижевна листа, четрнаест књига разнолике тематике и широког жанровског спектра (збирке приповедака, народне загонетке, етнографске белешке, научна дела, пре- води, конфесионална правила и збирке песама). Књижевни огласи У недостатку развијене књижарске мреже кра- јем деветнаестог века, главна спона између изда- вача и читалаца били су књижевни огласи. Процес од штампања до дистрибуције књижевних дела широм региона праћен је рекламним оглашава- њем као најпоузданијим начином пружања ин- формација потенцијалним купцима – читаоцима и наручивањем већ оглашених издања.

Календари

Важно место међу књижевним огласима заузи- мали су календари. Они су својом наменом, обимом и садржином превазилазили основну функцију – одређивање датума, и задовољавали ширe друштвенe потребe усмеренe на утилитарност и забаву; управо зато су стизали до шире читалачке публике. Тако је и календар Зимзелен, оглашен средином децембра 1876. у Гласу Црногорца6 , садржао два дела: календарске податке и текстове намењене поуци и забави читалаца7 . У маниру таквих издања и ново, богато уређено издање Панчевца8 из 1877. имало је 6 „Књижевност”, Глас Црногорца бр. 65 (1876): 4; Исто бр. 66 (1876): 4. Уобичајено је било понављање истог књижевног огласа у наредном броју. Оглас је објављен и у Застави бр. 187 (1876): 4. 7 Осим рачунања времена према јулијанском календару, први део је нудио читаоцу и текстове о месечевим менама, небеским знацима, недељним јеванђељима, док се други део састојао од четрнаест жанров- ски и тематски различитих текстова: песама, прича, анегдота, загонетки, термина одржавања вашара и неколико слика. 8 „Огласи”, Глас Црногорца бр. 55 (1877): 4. Оглашен је и у: „Књижевна вест”, Застава бр. 126 (1877): 4. осим календарског и забавни део широког спектра9 , који га је одређивао као прави годишњи забавник.

Оба наведена календара објављена су у продукцији чувене Књижаре браће Јовановића10 из Панчева и оба је уређивао Јован Јовановић Змај11. Уредник је пажљиво одабран с намером да његов књижевни углед гарантује квалитет календара. Притом му је име у Зимзелену загонетно скривено иза напомене да је уређивачка концепција календара иста као и код млађег Полаженика12 уз истицање да „уредниково име јамчи за ваљану садржину”13. Ауторски иницијали (З.– Ј. Ј.) у Панчевцу, као и велики удео поезије у укупном избору текстова, не доводе у сумњу интегритет главног уредника, тада већ увелико познатог и признатог песника14. Он је осигуравао издавање календара у погледу квалитета садржаја и поверења публике, али и у погледу продаје. Велики календар за 1877, штампан у Kњижари Фрање Штиглера у Новом Саду, скромно је оглашен у Гласу Црногорца15 кратком најавом да нуди богат садржај обогаћен сликама, без других пода- така који би га афирмисали и препоручивали чи талачкој публици. Након изласка из Српске задру жне штампарије у Новом Саду, оглашен је и Српски соко за 1877. годину16, илустрован с тридесет слика личности српског и словенских народа знаменитих у политици, књижевности и војном вођству. Популарност календара као књига за народ утицала је на обим продукције. Календари Књижаре браће Јовановића истицали су се квалитетом штампе, професионалним односом према сарадницима, пријемчивим пласманом код читалаца, 9 Садржај другог дела веома је разноврстан, да би се изашло у сусрет различитим укусима читалачке публике. Жанровске одреднице упућују на песме, поуке, народне песме, шале, афоризме и приповетку, затим белешке, преглед поште и пристиглих телеграма, време одржавања ва- шара и резултате игара на срећу (са аустроугарског подручја). 10 Књижара браће Јовановића из Панчева, прва професионална српска књижара у Аустроугарској, била је веома значајан културни чинилац српског националног идентитета у деветнаестом веку. Јовановићи су штампарију основали 1870, а књижару 1872. и поседовали су веома развијену сопствену издавачку продукцију. Опширније у: Жарко Војновић, Из Спарте светлост то јест Живот и подвизи Каменка и Павла Браће Јовановића; уједно и библиографија издања. (Панчево: Градска би- блиотека, 2010). 11 Планирана је дугорочна сарадња и други број календара био је у штампарској припреми, али из непознатих разлога даље објављивање није настављено. Жарко Војновић, Исто, 246. 12 Полаженик је уређивао Јован Јовановић Змај. 13 „Књижевност”, Глас Црногорца бр. 65 (1876): 4. 14 Панчевац је у том тренутку имао иза себе седмогодишњу традицију, а Змај га је уређивао другу годину заредом. 15 „Књижевност”, Глас Црногорца бр. 60 (1877): 4. 16 Глас Црногорца бр. 62 (1877): 4. = видети опширније, целовит рад