Живот, дело и судбина

поставио/ла Miroslav Lukić 14.08.2015. 11:02   [ ажурирано 03.06.2019. 09:02 ]
Најкраће могуће
Живот, дело и судбина Борисава Станковића као да ничу из вечитих чудесних коренова. Станковићеве најбоље странице ничу из изданака вечитих чудесних коренова.Из дела овог писца, временом, никла је лепа шума јабланова, храстова и јова. У том плодном поднебљу је настајао и један врстан писац, кога су заборавни и незахвални  и кратковиди потомци сметнули с ума - отац песника Милана Ракића. Мита Ракић. Коме Јужносрбијанци не подигоше споменик до дана данашњег.Станковић је био у време српске обнове и председник сталешког књижевног друштва. Погледајте ко су после били...

Удружење књижевника Србије најстарија је и највећа књижевничка организација у земљи. Најпре се звало Српско књижевничко друштво. Основано је 1905. године. Симо Матавуљ је био први председник, Јован Скерлић секретар, а међу првим члановима су Алекса Шантић и Јован Дучић. После краћег застоја у раду, обновљено је 1911. године као Друштво српских књижевника, а за председника је изабран Борисав Станковић. После Првог светског рата убрзо је обновило рад као Удружење српских књижевника и водио га је Бранислав Нушић. После Другог светског рата понело је име најприближније данашњем – Удружење књижевника Народне Републике Србије. Председник тог обновљеног Удружења била је Исидора Секулић.

Удружење књижевника Србије и касније су водили најистакнутији српски писци – Иво Андрић, Вељко Петровић, Јован Поповић, Душан Матић, Ристо Тошовић, Драган М. Јеремић,  Зоран Глушчевић,  Иван В. Лалић, Матија Бећковић, Александар Петров, Миодраг Булатовић, Јован Христић, Слободан Ракитић, .Срба Игњатовић..


Comments