САЗВЕЖЂА. НЕОБЈАВЉЕНИ РУКОПИСИ / Белатукадруз

поставио/ла Miroslav Lukić 15.08.2015. 12:31   [ ажурирано 20.02.2017. 23:01 ]
Претплата на нову књигу  НОВА ОСЕЋАЈНОСТ I. Стихови. Одломци из дневника. Осврти. Сећања. Инвентар...  

КЊИЖЕВНИ ОГЛАС

Б
ела ТУКАДРУЗ (алиас Мирослав Лукић – 1950 - ) писац Ујкиног дома, Пасије по Амарилису, Севераца, У друштву пустињских лисица, Уметности маховине, ЛАС ВИЛАЈЕТА и Несебичног музеја, штампа овећи нов рад:
НЕОБЈАВЉЕНИ РУКОПИСИ
Књига ће изнети
седаманест табака у формату 21 цм, тврд повез, а коштаће 950,00  динара. Књига ће бити готова до краја октобра 2017, а штампаће се у онолико примерака колико се претплатника буде јавило.
Претплату слати писцу
, или  администраторуЗаветина  који ће вршити и сву администрацију. Око овог огласа. 

(....)
ПОВРАТНО КОЛО. Тог давног лета 1985. године, које
проведох у родном селу заједно са мојим четворогодишњим сином
Димитријем и мојом покојном мајком Наталијом, писао сам и написао
кратки роман “Повратно коло”. Његови први читаоци и несуђени
рецензенти беху моје колеге са студија, тада недовољно познати као
књижевни критичари, -покојни Живан Живковић и Марко Паовица.
Сачувао сам њихове рецензије, као и оригинал рукописа, који никада
нисам објавио... Паовица је сматрао да не треба да објавим такав
рукопис, за разлику од Живковића, чија је рецензија била позитивна.
Никада нисам објавио тај рукопис, али је он дуго, као и сваки неуспех,
био добар, боље рећи неисцрпан, подземни извор. У том необјављеном
роману, први пут се појављују, и стихови Филипа Сенковића. М.
Паовица је био изричит у томе, да из рукописа романа одстраним
песме и стихове, којима се рукопис “Повратног кола” завршавао.
Доживео сам то као каприс рецензента, вршњака; иако то није било то.
Паовица је био далековидији, објективнији, трезвенији, онда...
Годину дана пре писања тог романа (1984) беше умро отац
моје жене; сама смрт, прерана, и све околности које су се надовезале
на њу, беху од утицаја на наше животе. Али, зар се и пре те смрти
нису догађале ствари, које су утицале на наше животе? Сетимо се, на
пример, оне кампање која је била покренута у целокупној штампи
београдској, па и у свим електронским медијима, маја 1984. године,
против “Књижевне речи” и њених “уређивачких промашаја”,
конкретно и против песме Александра Лукића “Пољска муштикла”, и
других “спорних текстова” ( К. Попера, Р. Ђурића...). Зар и пре тога
не беху толике друге ствари, које су се уткивале у нашу судбину на
један драматичан, тајанствен и погубан начин?...
Током лета 1992. године написао сам ПРОПАСТ ТИТОНИКА,
рукопис од 245 страна; неку врсту књиге есеја о годинама и приликама,
које су постале саставни део судбине. Нико такву књигу не би објавио,
ни онда кад је настала, ни годинама после тога.
 (О свом трошку ћу је објавити тек 2004. године! под насловом
ТИТОНИК.)  ( стр.  248. Рукописа)

Comments