Prvi dojmovi

Datum objave: Sep 23, 2011 4:3:59 PM

23.09.2011.

Kao par sekundi preletjela su tri tjedna nastave.Svi smo se međusobno upoznali, stekli nova prijatelje, pomalo već i navikli jedni na druge.

Moramo se javno pohvaliti da smo doista posebni prvašići. U svakoj generaciji redovito ima nekoliko učenika koji plaču kada ih mama doveze u školu pa ode kući. Kasnije plaču jer se boje da mama ili tata neće doći po njih, ili da će zakasniti na autobus i tko zna koje sve razloge si nađu. Neki plaču ako učiteljica ode u zbornicu ili na WC...

Ali mi smo nešto posebno...nemamo ni jednog plačka u razredu. Učiteljica mirno provodi vrijeme odmora u zbornici, doručkuje, priprema se za nastavu, nitko ne plače za mamom i tatom, volimo sami ići kući jer nismo male bebe.Za sada smo pažljivi na nastavi i redoviti pišemo domaće zadaće. Ma da dalje ne nabrajamo...kratko rečeno baš smo PRAVI ĐACI.

Ali nemojte misliti da smo baš takvi kao da nas nema. Imamo mi par veseljaka koji su malo živahniji od ostalih i uvijek spremni za akcije koje baš nisu poželjne u školi.No, za sad je i s njima sve pod kontrolom, slušaju ono učiteljicu ako im kaže da budu dobri.

              Počeli smo učiti prva slova. Nije to šala, to vam je ozbiljna stvar. Ima tu i ravnih i grbavih, i nakrivljenih, krupnih i sitnih slova, ali iz dana u dan naša slova postaju sve sličnija slovima u našoj početnici.Svaki dan imamo nešto za domaću zadaću, pisati i čitati.

Učiteljica je za sada jako zadovočjna s pisanjem zadaća i našim napredovanjem u pisanju. Nadamo se da će tako i istati.