Март прошле 2018.

2018-03-07 kl. 09:12, Miroslav Lukic:

Драга моја,

ова пошта* ради, што кажу. Устао рано, тј.пробудио се. Скувао кафу за Ивана и себе. Мита још спава. Он долази, у суботу, у Гетеборг, надам се да ће га Бог пратити на том путу, и да ће све бити у реду. И прво што сам видео, кад сам устао, онај пар птица, гачци, налик на вране, љубе се, а друго - сунце. После много дана. Доле крај бора на земљи лешина поцрнелог снега. Могуће Мита тамо, барем ће ти неко време правити друштво...

Све ће бити добро за Б., даће Бог. Надам се и са Ј.

Али, не вреди много размишљати о деци и њиховој будућности. Иако човеку често долазе помисли из разноразних бојазни. Не можемо утицати на будућност деце, поготову ако је судбина унапред задата, а јесте!Изгледа.

Да, што се тиче зуба, професора могу да видим само понедељком, и све сам спремио да он може донети одлуку, шта вадити?И како даље.

То сам одлучио.

Они гачци, птице,усијале им се тртице (....), па улећу у таван, иако не видим рупу, где улећу - вероватно су свили гнездо. Ведра слика. Да тиме и завршим. Ја сам у мислима крај тебе, а ваљда ћемо и у збиљи бити заједно овог пролећа. Грлим те