Заклела се Земља Рају...да се Тајне све сазнају!
Датум постављања: 12.06.2019. 09.15.14
Опрости им, Боже, јер не знају шта раде!
Молитве никад нису биле узалудне!
Хвала ти, Боже, што си све то замешатељство,
тугу, апсурд, и све остало,
чега ме је стид,
и што нећу више спомињати,
што си сву ту тескобу
последњих година и месеци
разрешио на свој начин.
На западном зиду више нема
тих летњих шешира разних боја
попут цветова -
постеља се смањила, згужвала,
али не базди на чопор,
неко је у мом одуству
направио преметачину,
какву праве хитри лопови
у потрази за скривеним дукатима!
Опрости им, Боже,
и пусти их да прођу,
да оду тамо где им више прија
хладнија клима.
Отвори им путеве у вечни лед!
Лето ће кроз недељу-две
засвирати пуном снагом као
Африканци на бубњевима.
Птичије трешње црне су
и сок им је као људска крв,
чекам да добро сазру
и учаме,
и да их онда наменим
свим нашим покојнима
(као што јуче намењиваху
наши пријатељи
на светим изворима
и на местима које сам
први пут видео...
Видео сам џиновску
домаћу липу усред
девичанске шуме
(рајске, тако рече
Орфеј, у предаху свирке,
и именова два потеса раја,
извор број осам, и врх
Бандере...)
И слапове
од калцитног бигра
налик на терасе
од сумпора,
низ које се слива
дивна тајна непознате пећине.
Од јуче сам други човек,
слободан.
Бог ме ослободио
и разрешио фатума
и заваравања,
цензуре
и четвртастих људи
и жена,
мита модерности,
који израста
из неверја,
из преласка
у друге вере
под изговорима
који су сумњиви.
Хвала , Боже,
што си се умешао
на начин веома болан,
изворан, и познат.
И усмерио ме према
Миту који ми је намењен*
као име које нико није чуо
и које се тешко памти...
_______
* Сад су на мом хоризонту високе планине, вредне да уђу у причу, из које их је потиснуло - време, безбожност и болест једног века.
Обилазим срушене српске манастире, које нису само палили Турци, него су њихове остатке багерима копали, преметали и разносили и наши... И селишта, које нису попалили Турци, него битанге осветника Књаза (на овом потесу је до 1817. било село Вишњица - познато као крај заветованих Карађорђевих коњаника...) Видите како буја кукуруз и остало на тим њивама, на којима су пре двеста година биле куће, и живаљ који су крвници поклали, или побацали у римске бунаре... Легенде су више запамтиле од људи овог времена који слабо знају и себе и свој корен.
Не исповедам једно крштење за опроштај грехова, не. Први пут сам овде, у друштву оних које води олово - грозне истине о баченима у најдубље бунаре...
..
...Средином јуна 2019.