ТАЈ ПЉУСАК ОД СВИТАЊА...

У „Дућану циметове боје“ Бруна Шулца

шегртовао је и наш Д. Киш,

понављају олуци, од свитања.

Из море се буди, једна разведена Шулц,

и покушава да ми преприча

сан у којем се појављује покојни

свемоћни ЈБТ. И онда почињу

да пљуште асоцијације и тајне,

Жути гербери, сам њихов помен,

подсећа ме на монструма,

припадника хитлерјугенда,

ловца на ситне политичке звери.

Све се помешало, преврнуло.

Постало нешто друго, грофица

преводилац, фашиста комуниста,

и губи се жеља да пођем у

тај други свет, чија је врата

отворио тај пљусак од свитања.

Јан Кот, „Камени поток“, неки делови.

Кафа, без цигарета. М. Стојићевић

није одржао реч (петак, 9. 07. 93).

Зашто би то учинио, данас, сутра,

прекосутра? - Боли ме шупљина

извађеног зуба, петица, горе, десно.

Често сам био у праву. Пијаног човека

убила, озбиљно, будала из подрума.

Враћао сам се себи, давно, уз помоћ

…дувана?! Или уз помоћ терапије

писања „Пропасти ТИТОНИКА“?

који нико неће хтети да штампа

у Земљи Недођији. Флора и фауна

титоизма, тзв. самоуправног

социјализма, прогутала је светове.

Попио други пентраксил. Смањио се

бол. Око 12:30 попио и Бајеров

аспирин… Смањио се бол. Беда.

Празнина празних година….*