БУРГИЈЕ.Шта штампа штампа.И Коментари



четвртак, 13.08.2020. у 20:00 Мирјана Сретеновић

Као и обично, кад је реч о новинским чланцима, поготову у "Политици", или било ком другом српском листу, који су подржавали комунисти - српски или југословенски - коментари читалаца су, не једном, убедљивији од самих чланака, и уопште њихових повода.

То треба поновити - комунисти су сарађивали са усташама од дрезденског конгреса, и то што су они причали, јуче и прекјуче, и то што причају данас, или што ће причати сутра - то више има везе са прикривањем ствари. Другосрбијанци и њихов "идеолог" који као што видимо не сустаје упркос поодмаклим годинама, не помиње, макар и узгред - Србољуба Живановића (Сарајево, 21. децембар 1933) српског антрополога, палеопатолога, директора Европског института за изучавање историје древних Словена (European Institute of Early Slavonic Studies) у Лондону, председника Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу, председника Фонда за истраживање геноцида, и члана Словенске академије наука и умјетности. /Ето једног позванијег лица, који је с времена на време, иступао у јавности** и износио извесне чињенице, које хрватски историчари, крипто-јевреји, и други не спомињу...

Дакле, ко жели може да се обавести више о професору Живановићу*, а и да погледа понешто од онога што је написао. Толико.

_____________

"...Латинка Перовић на промоцији, додајући да је аутор, како је сам навео, књигом хтео „да сузи простор лажима о Јасеновцу а устрајном читатељу представи истину о том логору”. / Она напомиње да са овом књигом сигурно неће пресахнути ни митологизација јасеновачког логора нити ће престати ревизија његове историје...."

Најпознатија Другосрбијанка, није баш убедљива, тј. она покушава да нас увери у нешто што ће прихватити мали број људи, озбиљних и политички и научно некомпромитованих, прави алузије, о стварима где мора да буде сасвим одређена, пристрасно говори о Голдштајну, тј. превише хвали, уместо да се пита. И сигурно би се и питала, да није идеолошки "отрована за читав живот". Каква "Ревизија историје Јасеновца", кад је истина о тој историји спречена од онога, на првом месту, којем је служила? Ко митологизује, ко замућује праву истину о стравичном логору Јасеновац? Усташе и комунисти, или српски националисти, ако на њих алудира?...

И опет су, чини ми се, читаоци споменутог чланка, проговорили трезвеније и разборитије, од споменуте...


Расправа о књигама значи да битка за истину није изгубљена

Историчарка Латинка Перовић сматра да што више људи треба да прочита књигу „Јасеновац” Иве Голдштајна. ‒ Из Министарства културе РС наводе да је потребно време да би се ауторова „ингениозна открића” о броју жртава поузданије доказивала

И неколико коментара уз овај чланак.


Из коментара уз споменути чланак

EvGenije пре један дан

Kad vidim ko su recenzenti, pomislim da ne samo da je nisu trebali otkupiti za biblioteke već ni izdavati u Srbiji. Ali dobro, što bi rekli krajišnici, "moj kolega demokratija je"... Zašto podržati knjigu koja gotovo desetorostruko umanjuje žrtve ustaške države?



Dialogue – Paris пре 10 сати

Sve prebrojavanje žrtava 2. sv. rata u Jugoslaviji (Kočović, Žerjavić i drugi) ne uspeva da identifikuje više od 1.5 miliona demografskih žrtava, mada samo po popisima broj demografskih žrtava mora biti veći od 2.5 miliona, te u sistemu Jasenovac je moralo biti 500-700 hiljada ubijenih. Statistika velikih brojeva je jedina blizu realnog broja, sve ostalo su problematična nagađanja. Zločin u Jasenovcu je morao biti ogroman, ali žrtve tek treba identifikovati. Nema sumnje da je Srba bilo najviše.



Dialogue-Parisпре један дан

Prirodni priraštaj stanovništva Jugoslavije je od 1921. do 1991 bio gotovo linearan. Doduše, bio je jedan nagli pad koji odgovara 2. Svetskom ratu. Taj pad je za 2.5 - 2.7 miliona. To može svako da izračuna linearnom regresijom na brojeve svih popisa od 1921 do 1991. To je jedini broj koji je prilično tačan, sve ostalo su nagađanja. Taj broj diktira da je u Sistemu Jasenovac (cela teritorijia NDH) nestalo - pobijeno bar 500-700 hiljada građana Jugoslavije. Ko su oni bili, ostaje otvoreno. Tačka.



Dragomir Olujić Olujaпре 12 сати

Od 1942. (VŠ NOViPOJ izdao prvu knjigu o Jasenovcu) do 1989. u SFRJ je objavljeno oko 1.400 posebnih knjiga (monografija, studija, svedočenja, zbornika dokumenata...) i oko 1.500 članaka u stručnim publikacijama i nebrojeno tekstova u štampi, magazinima i revijama, 7 igranih i nekoliko desetina dokumentarnih filmova, TV i radio-emisija..


Skender пре 18 сати

Што се тиче Латинке Перовић, ова књига није ни забрањена ни спаљивана. То што није (хвала богу) плаће откуп за библиотеке нашим парама, није разлог за таламбасање. На пример, прво би требало откупити књигу "Magnum crimen" Виктора Новака, који се преко двадесет година бавио католичком црквом и њеном улогом у покатоличавању Срба, закључно са временом НДХ.


Једном и ми да станемо мало на лопту пре један дан

Професионалан, одмерен и културан одговор Министарства културе Србије аутору и рецезенткињи. Да ли неко располаже податком да ли је нека књига неког српског аутора из Србије или са простора бивше Југославије откупљено за хрватске библиотеке?


Стефан Петковић пре један дан

Латинка Перовић, Дубравка Стојановић и ЦЗКД о Јасеновцу... Да се најежиш!

EvGenije пре један дан

Kad vidim ko su recenzenti, pomislim da ne samo da je nisu trebali otkupiti za biblioteke već ni izdavati u Srbiji. Ali dobro, što bi rekli krajišnici, "moj kolega demokratija je"... Zašto podržati knjigu koja gotovo desetorostruko umanjuje žrtve ustaške države?


Dialogue – Paris пре 10 сати

Sve prebrojavanje žrtava 2. sv. rata u Jugoslaviji (Kočović, Žerjavić i drugi) ne uspeva da identifikuje više od 1.5 miliona demografskih žrtava, mada samo po popisima broj demografskih žrtava mora biti veći od 2.5 miliona, te u sistemu Jasenovac je moralo biti 500-700 hiljada ubijenih. Statistika velikih brojeva je jedina blizu realnog broja, sve ostalo su problematična nagađanja. Zločin u Jasenovcu je morao biti ogroman, ali žrtve tek treba identifikovati. Nema sumnje da je Srba bilo najviše.

Dialogue-Parisпре један дан

Prirodni priraštaj stanovništva Jugoslavije je od 1921. do 1991 bio gotovo linearan. Doduše, bio je jedan nagli pad koji odgovara 2. Svetskom ratu. Taj pad je za 2.5 - 2.7 miliona. To može svako da izračuna linearnom regresijom na brojeve svih popisa od 1921 do 1991. To je jedini broj koji je prilično tačan, sve ostalo su nagađanja. Taj broj diktira da je u Sistemu Jasenovac (cela teritorijia NDH) nestalo - pobijeno bar 500-700 hiljada građana Jugoslavije. Ko su oni bili, ostaje otvoreno. Tačka.

Dragomir Olujić Olujaпре 12 сати

Od 1942. (VŠ NOViPOJ izdao prvu knjigu o Jasenovcu) do 1989. u SFRJ je objavljeno oko 1.400 posebnih knjiga (monografija, studija, svedočenja, zbornika dokumenata...) i oko 1.500 članaka u stručnim publikacijama i nebrojeno tekstova u štampi, magazinima i revijama, 7 igranih i nekoliko desetina dokumentarnih filmova, TV i radio-emisija..

Skender пре 18 сати

Што се тиче Латинке Перовић, ова књига није ни забрањена ни спаљивана. То што није (хвала богу) плаће откуп за библиотеке нашим парама, није разлог за таламбасање. На пример, прво би требало откупити књигу "Magnum crimen" Виктора Новака, који се преко двадесет година бавио католичком црквом и њеном улогом у покатоличавању Срба, закључно са временом НДХ.

Једном и ми да станемо мало на лопту пре један дан

Професионалан, одмерен и културан одговор Министарства културе Србије аутору и рецезенткињи. Да ли неко располаже податком да ли је нека књига неког српског аутора из Србије или са простора бивше Југославије откупљено за хрватске библиотеке?

Стефан Петковић пре један дан

Латинка Перовић, Дубравка Стојановић и ЦЗКД о Јасеновцу... Да се најежиш!

Деда пре 15 сати

Породица Иве Голдштајна је страдала у НДХ. Његов деда је убијен у Јадовном 1941, ближи рођаци у Сарајеву. Он је већ написао две књиге о злочинима усташке државе и помогао да истина о Јасеновцу продре у свет. Поздрав Латинки и Дубравки - елитним претставницама грађанске отворене европске Србије.

|

Латинка и Дубравка пре 22 сата

Човек треба да води рачуна шта ради, јер се на основу тога суди о њему. Дела су основа за оцену сваког човека. Латинка Перовић и Дубравка Стојановић су до сада милион пута показале да су необјективне, недобронамерне, злобне, и увек све што раде и, пишу, говоре, делају, је увек против свега што је српско и Србија. Оне, дај Боже, једног дана можда и кажу неку истину, али им нико неће веровати. Све има своју последицу, и ту не треба никаква велика памет и истраживање да би се то схватило.*


_______

* Додао сам још два нова коментара (јутрос: недеља, 16. август 2020, 08:12 ј. - Први потписује анонимус (барем за мене, илити другосрбијански бот; колико видим то препоручује само један читалац; други препоручује 16 читалаца. Коментарисање понекад прелази у идеолошко, партијско сврставање; и то је неки показатељ). Шта ће тзв. коментатор "Деда" - види се неки "храбар чова", кад избегава да се потпише својим пуним именом и презименом. Не би му због тога нико главу одсекао - не дао бог - али било би некако прикладније. - Пробудио сам се мамуран, као што је и ово време, невреме и оркан претпрошле ноћи и јуче поподне, направили су ипак велику штету, и у нашој башти, и у другој авлији међу белим бундевама; можда се поврате вреже од орканских вртлога и амазонске провале облака? Одједном се сетих - нашег земљака - Војчета Дарининог (кућа крај друма - сада скоро запустела; не знам да ли је још жив тај Војче - старији две године од мене; али се још увек јасно сећам Лепе Даринине - Војчетове мајке, и оца - родом из наше фамилије - по очевој линији. Душана Дарининог - деде Војчетовог. Они су ми били стално пред очима, Војче - не. Иако је јединац, Војчета су "дали" захвалним београђанима, избеглим после бомбардовања Београда 1941. у с-и Србију, где су провели читав Други светски рат. Као укућани Дарининих...Они су скоро сваког лета, тих послератних година, за време ферија, доводили Војчета, и остајали најмање месец дана, у Мишљеновцу. Војче се толико променио да нисмо могли да га препознамо...кад дође преко лета.Понекад није долазио - летовао је са својим доброчинитељима, захвалним грађанима који су му дали васпитање, на мору или на неким другим планинама. Била велика разлика у животу (бео) грађана и сељака, скоро непремостива социјална разлика и у сваком другом погледу; и то је некако временом постало чињеница на коју се сељак навикавао, па је тако настала и она пословица, најомиљенијег типа личности послератних година - хомодуплекса - село хвали ал у граду живи! То је био утицај реваљуције, победника, - сад се види колики је то утицај био и какав, колико далекосежан! Пружена је прилика маловарошком свету да доведе скоро до руба биолошког опстанка сељака...Чини ми се да о томе савремена српска бирократска књижевност, историографија и публицистика нису посвећивали дужну пажњу, не знам због чега? Лаж, забашуривање, пропаганда и фолирање, додворавање били су некако више по мери уништавања илити реваљуције...Агитпропа. Д. Ћосића и најпознатије Другосрбијанке...

_______

* Југословенска Комисија судских антрополога за Јасеновац

Био је члан југословенске Комисије судских антрополога која је 1964. вршила ископавање масовних гробница у усташком логору смрти Јасеновац. Пошто се 1964. године јако мало јавно говорило о страдању у усташком логору смрти Јасеновац, чланови Комисије су се међусобно договорили да свако води свој дневник, који су сви чланови Комисије потписали. Југословенске власти нису никада јавно објавиле извјештаје Комисије. Комисија је вршила ископавања масовних гробница на простору јасеновачког логора Доња Градина, а југословенске власти су забраниле члановима Комисије да имају било какав контакт са јавношћу. Новинарима и фотографима је био забрањен приступ. Комисија је вршила ископавања великих шанчева, и специјалних бушилица које су кориштене за лоцирање масовних гробница, јер су сва обиљежја на подручју логора смрти непосредно након рата по одлуци југословснких власти прекопана булдожерима и тенковима, заједно са остацима усташког логора смрти Јасеновац.

Знате, то је рађено двадесет година по ослобођену логора и задах је био грозан. У лобањама су се налазили остаци мозга и они су послати на обраду у Завод за судску медицину у Љубљану. Још онда смо дошли до закључка да је близу двадесет одсто жртава живо отишло у гроб, што су страшна сазнања. Од ударца у главу могло се умрети на лицу места, али ако је маљ скренуо и није пробио лобању, створио велико унутрашње крвављење, то је могло одмах да однесе живот, а могло је да траје и више недеља па да жртва лагано умире. Они који су на тај начин страдали нису умирали неколико недеља, већ највише неколико дана, јер су то били тешки ударци, а жртве су биле бацане у јаме тако да је и то убрзавало умирање.

— Србољуб Живановић [1]

Комисија је на простору усташког логора смрти Доња Градина вршила ископавања великих рака, односно масовних гробница у којима су масовно сахрањиване жртве које су довођене директно из села у којима су их усташе ухватиле, и одмах убијале код претходно ископаних великих рака. Прилоком ископавања је пронађен великих број личних предмета, као што су дјечје флашице за млијеко, златници, крстићи, што је указивало да, у логору смрти Доња Градина, починиоци злочина нису имали времена ни да опљачкају жртве, као и то да су масовна убиства вршена толико често да џелати нису имали времена за пљачку.....

* *

INTERVJU: Srboljub Živanović - Ustaše i komunisti su imali cilj da unište srpski narod! (11.4.2020)

Истина о Јасеновцу . - Србољуб Живановић (РазБуђивање)

Skrivena istorija Srba - Srboljub Zivanovic i Vesna Pesic

Б. Тук.