English
Развој Јапанског Шотокан Каратеа, након 2 Св. рата и његова експанзија широм света у великој мери су заслуга и Таиђи Казеа. Остаће запамћен као један од најкреативнијих учитеља који се “усудио“ да се отргне од званичне ЈКА линије и да створи свој концепт учења и вежбања.
Следећи очеве стопе већ са 6 година је кренуо путем Будоа. У 16-ој години је био носилац 3.дан-а у Ђудо-у.
Потпуно се посвећује каратеу након сусрета са Фунакоши Гићином, а посебно са његовим сином Јошитаком у Хонбу Дођо Токију 1944 године. Након 2 Светског рата постаје први и најмлађи носилац 3.дан, а након оснивања ЈКА 1957 године постаје један од њених главних инструктора. Припремао је и предводио групу водећих инструктора ( Еноеда, Шираи, Кaназaвa ). 1964. године на промотивној турнеји по свету, да би од 1967 године па до своје смрти 2004 године живео у Паризу.
Развој каратеа у готово свим водећим земљама Европе био је и под његовим утицајем. На срећу и развој каратеа у Србији и на простору бивше Југославије такође су везани за његово име.
Иако је био члан ЈКА и један од креатора првих такмичарских правила никада није престао да верује у идеју и визију Будо каратеа коју је наследио од својих учитеља. Оснива WKSA ( Светску Карате-До Шотокан Академију ) 1989 године као школу за највише усавршавање у карате вештини са жељом да се сачува Будо концепт Каратеа. Савремени тренд развоја каратеа као такмичарске дисциплине осиромашио је карате и удаљио га од његовог изворног облика као борилачке вештине и животне филозофије. Такмичење је само једна етапа у развоју, али се одвија у условима ограничене реалности због правила и судијске субјективности. У филозофији борилачких вештина нема ограничења и свест мора бити слободна, зато и треба да постоји ниво изнад такмичарског, а то је Будо Карате.
Био је опчињен јапанском самурајском традицијом и моралним кодексом Бушидо, што се манифестовало и у формирању његовог особеног приступа у развоју и унапређењу традиционалног Шотокан стила до те мере да се издвојио као посебан стил који носи његово име, Казе Ха Шотокан Рју Карате-До.
У свим аспектима вежбања, физичком, менталном и духовном имао је само један циљ; како превазићи границе људских могућности и достићи ниво који је изнад технике и физичке снаге. Вођен идејама својих учитеља, али и својом визијом био је неуморан у истраживању свих аспеката тренинга. Достигао је ниво апсолутне енергетске контроле, а лакоћа и ефикасност којом је демонстрирао моћ свог Карате-Доа често нису имали логично објашњење. Такве демонстрације спадају у ред метафизичких феномена указујући на неслућене потенцијале људске свести и тела.
Чести сукоби и промене на светској карате сцени у жељи за доминацијом нису успеле да га одвоје и поколебају у намери да се потпуно и без иаквих политичких условљавања посвети развоју свог каратеа.
Таиђи Казе сенсеи је до последњег даха остао доследан свом животном избору, а његова лојалност према својим следбеницима и његова хуманост учинили су од његовог лика легенду још за живота.
Његов живот на најбољи начин осликава мото:
“Хеиђо шин о oшинaвa тсу“ или Буди доследан путу који си одабрао.