ТОШУ ЈУТСУ

Древне борилачке вештине острва Рјукју састоје се од Тошу-јутсуа, пута празне руке и Емоно-јутсуа, начина оружја. Први се зове Карате, а други Рјукју Кобујутсу.

Тосху јутсу (такође се изговара Карате јутсу или Тоде Јутсу) је развијен на острву Окинава између 1500. и 1900. године. Стару методу Тосху јутсуа развили су Ванг Ји, Хама Хига, Такахара Пеицхин, Цхатан Иара и Тоде Сакугава. То је било пре него што су се развиле уметности Шури Те, Наха Те, Томари Те.

Супротно популарном веровању, ови људи нису проучавали Кунг Фу Белог Ждрала. Куан (стилови) су предавали на Окинави пре 1800. укључујући Хинг-Ји Куан и Ба Ђи Куан, али тек када је мајстор Матсумура из Шурија почео своје студије код Иваха, врата су се отворила за проучавање песнице бокса монаха (Луохан Куан) и Белог Ждрал (Паи Хе Куан).

Оригинални стилови Тошу Јутсу-а укључивали су обуку у Кин На, Ки гонг-у и уметности Емоно Јутсу-а, оружје или кобудо стилове који нису ограничени на традиционално окинавско оружје, већ укључују и кинеске двоструке мачеве и равни мач.

Методе хватања и ударца у Јапану и Окинави могу се поуздано пратити још од династије Минамото из 12. века, али су 1600-их те методе заиста постале систематизоване уметности. Минамото Јошимицу (1045-1127) је сецирао лешеве мушкараца погинулих у битци и проучавао их у сврху ослонца на виталне технике ударања по тачки и закључавања зглобова. Сматра се оснивачем огранка Јујутсуа познатог као Аикијујутсу. Минамото Таметомо (1139-1170) је био самурај прогнан на Окинаву. Био је први велики ратник повезан са родним местом Тошу Јутсуа.