Часни суд Божији над душама, по њиховом разлучењу од тела, започиње, по учењу православне цркве, мучењем на местима званим митарства, кроз која се оне успињу од земље у пратњи Анђела, проходе ваздушно пространство, где их зли духови задржавају и показују све грехе које су починили у животу.

— Свети Антоније Велики у књизи

„Догматичко богословље Православне Католичанске Источне Цркве“

(гл. 341, стр. 244 и 245, изд. 7., 1857. г.)

Непрестано, свагдашње и свеопште учење о митарствима прихваћено у Цркви, а нарочито међу Учитељима четвртог века, непорециво сведочи да је оно предано њима од Учитеља претходних векова и заснива се на апостолском предању.

— Православно – догматско богословље преосвећеног Макарија, (том 5., стр. 85, издање 1853. г.)

За мучење душа које проходе ваздушно пространство установљени су од тамних власти судови и страже у беспрекорном поретку. По слојевима поднебља, од земље до самог неба, стоје пукови стражара палих духова. Сваки одсек бави се посебним видом греха, и мучи у њему душу када душа доспе у то надлештво. Ваздушне демонске страже и судови називају се у списима Отаца митарствима, а духови који у њима служе – митарима.

— Свети Игњатије Брјанчанинов у књизи

„Слово о смрти“

(стр. 82 и 83, изд. 1994. г)

Тада су нам потребне многе молитве, многи помоћници, многа добра дела, велико заступање Ангела на путу кроз ваздушно пространство. Ако путујући у страну земљу или страни град тражимо водича: колико су нам тек потребнији путеводитељи и помоћници да нас проводе поред невидљивих старешина и власти које владају тим ваздушним пространствима, што се називају и гоничима и митарима и скупљачима пореза!

— Свети Јован Златоусти

При разлучењу душе наше са телом, стаће пред нас, с једне стране, војска и Силе Небеске, с друге власти таме, старешине ваздушних митарстава, изобличитељи наших дела. Угледавши их, душа ће задрхтати и устрептати; и у тој пометености и ужасу она ће тражити себи заштиту од Анђела Божијих. Но и примљена од Анђела и под њиховим окриљем пролазећи ваздушно пространство и узлазећи на висину, она ће наићи на разна митарства која ће јој препречавати пут њен у Царство, заустављати и задржавати њено стремљење ка Царству. На сваком од ових митарстава тражиће се рачун за посебне грехе... Свака страст, сваки грех имаће своје митаре и истјазатеље. При томе ће бити присутне и Божанске Силе и збор нечистих духова; и док ће Божанске Силе износити врлине душе, дотле ће нечисти дуси изобличавати грехе њене... И ако се душа због побожног и богоугодног живота свог покаже достојна награде, узеће је Анђели и она ће неустрашиво полетети к Царству... Ако се пак, напротив, покаже да је она проводила живот у нераду и неуздржању, онда ће она чути онај страшни глас: „Нека се узме безбожник, нека не види славе Господње!“ (Ис. 26:10); тада ће је оставити Анђели Божији и узеће је страшни демони, и душа, везана неразрешивим узама, строваљује се у тамнице пакла.

— Свети Кирил Александријски

Помисли, каква је радост душе онога који је предао себе на служење Богу и који врши ту службу! При исходу његовом из овога света, дела његова ће се трудити за њега; Ангели, угледавши га избављеним од власти таме, обрадоваће се због њега. Када душа изађе из тела, њу прате Ангели, а у сусрет јој иду тамне силе, желећи да је задрже, и муче је, не би ли нашли у њој штогод своје. Тада се Ангели не боре против непријатеља, но дела која је душа остварила, ограђују је и чувају од демона, не допуштајући им да јој се приближе. Ако победе њена дела, тада јој Ангели упућују похвалне песме и воде је с радошћу пред лице Божије. У том часу она заборавља све што припада земаљском животу и све муке које је поднела. Брижљиво се постарајмо да за време овог кратког века на сваки начин чинимо добро и да га сачувамо неповређеним од зла, како бисмо успели да се спасемо од руку кнезова таме који нас очекују: они су лукави и немилосрдни. Блажен је онај у коме се неће наћи било шта што њима припада: његова радост, мир, весеље и венац су изнад сваке мере.

— Преподобни Исаија Отшелник - Слово 1.

Код неосетљивости (окорелости) душе корисно је често читање Божанственог Писма и умилних речи богоносних Отаца, сећање на Страшни суд Божији, на исход душе из тела, о страшним силама које треба да је сретну, уз чије је саучесништво она чинила зло у овом краткотрајном и бедном животу.

— Преподобни Исаија Отшелник - Слово 17.

Воља Божија нека буде: како благоизволи о мени, тако и нека учини. Но молим Те, Владико мој, Исусе Христе, милостив буди души мојој, да је не пресретне лукавство противних духова, но да је прихвате Ангели Твоји, и проводећи кроз тамна митарства доведу к светлости Твога милосрђа.

— Преподобни Теогност

2. Филип. I, 9. - Главе 60 и 75

Слушајте како се под небесима налазе реке змија, уста лавова, власти таме, огањ горући што сва бића у смутњу приводи, не знаш ли да ће ови, ако не примиш залога Светога Духа, при исходу твоме из тела зграбити твоју душу и спречити те да се винеш на небеса.

— Преподобни Макарије Велики

Бес. 16, гл. 18.

Митарства су нека врста царинарница, на које наилазе душе умрлих људи узлазећи ка Престолу Небеског Судије. На митарствима стоје духови зла и траже од сваке душе царину или откуп за грехе које је починила. Та царина, тај откуп састоји се у добрим делима, супротним њеном греху. Назив: митарства и митари, позајмљен је из историје јеврејске. Код Јевреја митарима су се називала лица, одређена од Римљана за скупљање пореза. При том послу, митари су употребљавали сва могућа средства, само да би што више скупили дажбина. Митари су стајали код нарочитих царинарница, или трошаринских станица, и наплаћивали за преношену робу трошарину. Те трошаринске станице називале су се митнице, митарства. Овај назив хришћански писци су употребили и назвали митарствима она места у ваздуху између Земље и Неба, на којима зли дуси задржавају душе покојника при њиховом узлазу ка Престолу Господњем, истражују њихове грехе, старајући се да их окриве за све могуће грехе, и на тај начин низведу у ад (пакао).

— Објашњење појма митарства

Светог Аве Јустина Ћелијског

у књизи „Житија Светих“

Многи, па чак и неки православни теолози изражавају сумње по питању учења о митарствима. Међутим, ко год да је упознат са православним учењем неће моћи да каже да митарства нису нешто реално, неће рећи да то није истинско искуство после смрти. Али, мора се на уму имати следеће: ово искуство не дешава се у нашем грубом материјалном свету – време и простор, мада очигледно постоје, потпуно су различити од наших земаљских представа о времену и простору, земаљски језик немоћан је да опише ову реалност. Онај ко је добро проучио православну литературу сигурно ће знати да разликује духовну реалност у описима оностраног од небитних појединости, које понекад могу бити дане у виду симбола или сликовите представе. Тако рецимо, у ваздуху не постоје никакве видљиве „зграде“ или „царинарнице“ где би се „наплаћивала царина“. Такође, када се помиње свитак или писаћи прибор којим се „бележе греси“ или „вага“ на којој се мере човекове врлине, или „злато“ којим се „отплаћују дугови“ – у свим тим случајевима правилно ћемо поступити ако то схватимо као фигуративне изразе, средства помоћу којих се може дочарати духовна реалност, са којом се тада душа суочава. Било да душа збиља види све ове представе у тим тренуцима (услед дуготрајне навике да духовну реалност сагледава само кроз телесне облике) или је касније у стању да се тог искуства сети само посредством тих слика, или једноставно не може на други начин да изрази своје искуство – све је то, изгледа споредно и неважно за Свете Оце и писце житија Светих који су ова искуства забележили. Оно што је сигурно јесте да постоје испитивања која спроводе демони. Они се појављују у језивом, али људском облику, оптужују новопредстављеног за почињене грехе и буквално покушавају да уграбе танано тело душе, које опет чврсто држе Анђели. А све то догађа се у ваздушном простору изнад нас и видљиво је онима којима су очи отворене за гледање духовне реалности.

— Свети Серафим Роуз