1. UVOD

1.00.Tehnološki sistemi za otkop, transport i odlaganje materijala, čine sistem predmeta po dostignutom konceptu  ostvarivanja proizvodnje predmeta tehnološke civilizacije.(TEHNOS-veštačko stvaranje). Osnova tog stvaralaštva je eureka, razrada i razvoj kroz generacisko praktično rešavanje opstanka sa predmetima u vremenu  kada su realizovani, na današnjem nivou tehnoloških  sistema, onda su sistemi i njihovi sastavni delovi kao i svi procesi u prirodi podložu preispitivnju, u smislu  drugog zakona termodinamike, a u smislu nepredviđenog gubljenja projektovanih vrednosti da vrše koristan rad u predviđenom vremenskom intervalu, ENTROPIJA. Ostvarivanje suprtnog  protivstavljenog  koncepta podrazumeva SVE radnje koje čine ODRŽAVANJE SIGURNOSTI FUNKCIONISANJA u datom vremenskom periodu, koje su vezane za organizaciju ljudskih resursa tako i materijalnih, u tom vremenu.

Pristup analizi  sigurnosti funkcionisanja reduktora SOND 450, sa stanovišta inženjestva održavanja, podrazumeva konpletnu analizu svih navedenih parametara delova sitema životnog ciklusa reduktora SOND 450,  koji pripadaju održavanju. Životni ciklus reduktora SOND 450 u održavanju definišu delovi sistema koji su međuzavisni:1.Nabavka rezervnih delova; 2.Prijemna kontrola rezervnih delova;3.Rad u eksploatcionim uslovima i radnim okruženjem;4. Održavanje-popravke-ispitivanje na probnom stolu, sve to grupisano u dva segmenta organizacie ljudsdskih resursa u sistemu upravljanja i u održavanju, tako i reduktora SOND-a 450, kao mehaničkog prenosnika snage u sklopu pogonske jedinice tračnih transportera.

Navedeni princip posmatraće se kao odgovori na postavke teorije o sistemima, i entropije sistema  organizacije i upravljanja ljudskim potencijalom, kao i samog rduktora kao celovit sistem sa iznalaženjem pokazatelja merljive entropije.

Pristup analizi održavanja sigurnosti funkcionisanja reduktora SOND 450, sa stanovišta inženjestva, podrazumeva konpletno sagledavanje svih  parametara, segmenata sistema životnog ciklusa reduktora SOND 450 - relevantnnih činioca  održavanja, a u smislu analogije sa drugim zakonom termodinamike, kao i sagledavanje i utvrđivanje mogućeg nivoa entropije tog istog procesa. Životni ciklus reduktora SOND 450 u održavanju definišu delovi sistema koji su međuzavisni.Odrednica - ODRŽAVANJA SIGURNOSTI FUNKCIONISANJA REDUKTORA SOND 450, koristi se kao zbirni pojam performansi raspoloživosti i činilaca koji određuju ove performanse. Pojedinačno su pokazatelji grupisani kroz  sledeće oblasti. 1.Performansa pouzdanosti, kao funkcija pouzdanosti R(t). 2.Performanse pogodnosti održavanja.3.Performanse logističke podrške.

One su razrađene sa stanovišta analize dva segmenta, segmenta organizacije ljudsdskih resursa u sistemu upravljanja, eksploataciji i održavanju, i drugog, postojećeg mehaničkog prenosnika snage u sklopu pogonske jedinice tračnih transportera – reduktora SOND-a 450.

Navedeni principi biće posmatrani kroz njihov odnos sa važećim postavkama teorije o sistemima,  podsistemima i delovima istih, sa stanovišta njihovih stanja, utvrđivanjem  ENTROPIJE. Proces će sadržavati tehnološki aspekt kao i osvrt na  organizaciju i upravljanje ljudskim potencijalom, sa posebnim akcentom na funkcionisanje  reduktora SOND 450, kao celovitog sistema, sa iznalaženjem pokazatelja mogućeg meranja ENTROPIJE i svih ostalih elemenata koji definišu ODRŽAVANJE SIGURNOSTI FUNKCIONISANJA RADA I ISPITIVANJA REDUKTORA SOND 450.

Uzajamnost i međuzavisnost svih apostrofiranih faktora, njihovo ustrojstvo u funkcionisanju održavanja sistema procesa rada, počevši od ljudskog faktora, pa preko rezervnih delova, bitni su činioci, čije će adekvatno sagledavanje omogućiti niz olakšavalućih okolnosti u radu, ljudi zaposlenih u održavanju.

 Ovakav će stav biti primenjen i u pristupu metodi analize u osnovnim naučnim disciplinama.

 TEHNOLOŠKA STRUKTURA BTO(D) SISTEMA, I MESTO REDUKTORA SOND 450 NA POGONSKIM JEDINICAMA

U Strukturi tehnološkog sistema BTO(D), kao podsklop pogonske jedinice tračnih transportera, funcioniše reduktor SOND 450. Uvodnim izlaganjem predstavljeno je istraživačko polje sadejstva tehnološkog sistema sa oranizovanim ljudskim resursima, kao preduslov svih konkretnih odluka i radnji. Isti pristup važiće i u ostalim poglavljima.

Tehnološki sistemi su formirani od rotornih bagera za otkop jalovoine ili uglja. Otkopani materijal se transportnim trakama - konstruktivno izvedenih u čeličnoj konstrukciji bagera, transportuje do sledeće jedinice sistema. Samohodni transporteri, ili  linija stacionarnih  tračnih transportera, materijal transportuju do završne funkcije. Na jalovinskim sistemima su to odlagači za odlaganje materijala .

Na ugljenim sistemima se, transportovani materijal, dovodi se do postrojenja za pripremu uglja ili  do konbinovanih mašina na deponijama uglja.

Mogućnost transporta materijala, tračnim trasporterima, utemeljena je na koncepciji njihovog konstruisanja, potom i izgradnje. Gumene transportne trake su, na jednom transporteru, spojene  u beskonačni trakasti kaiš. Formirani beskonačni kaiš, prolazi kroz pogonsku stanicu sa pogonskim i prevojnim bubnjevima- radnu i povratnu stranu trase transportera; sve do prevojnog bubnja povratne stanice noseći i povratne slogove rolni liniskih članaka.

Pogonske bubnjeve, gornji i donji, na pogonskim stanicama tračnih transportera, pokreću pogonske jedinice. Pogonske jedinice su konstruktivno izvedene na zajedničkom postolju, a njih pokreće pogonski motor koji je spojen hidrodinamičkom spojnicom sa reduktorom SOND 450. Reduktor je sa prirubnicom izlaznog vratila, vezan kao levi ili desni, za pogonski bubanj, a zajedničko postolje je oslonjeno, preko sočiva na donjoj strani, na čeličnoj konsrukciji pogonske stanice.

Rad pogonske jedinice, organizaciono i tehnički, mnogostruko je vezana za rad celog sistema. Tako je, u okviru eksploatacionih  uslova, i rad reduktora SOND 450 stavljenog u pogon, u međuzavisnoj sprezi sa ostalim delovima sistema, čije eksploatacione karakteristike umnogome zavise od njegove sigurnosti funkcionisanja.

Ovakav pristup, trebao bi da istakne potrebu za utemeljivanjem sistema kvaliteta. A njegovo uvažavanje predupredi mogućnost činjenja  grešaka od strane bilo kojeg učesnika u zatvaranju kruga  funkcionalnog ciklusa reduktora SOND 450.      

1.03.01.ODRŽAVANJE TEHNIKIH SISTEMA sa i bez konstruktivnih izmena.

         .02.INŽENJERSTVO ODRŽAVANJA I SIGURNOST FUNKCINISANJA

                     I UPOTREBNI KVALITET, REDUKTORA SOND 450 SISTEMSKI   

PRILAZ ODRŽAVANJU I POUZDANOST.

         .03.ODRŽAVANJE I ŽIVOTNI CIKLUS;TROŠKOVI ;METODE I ANALIZE I PROCENE.

.04.SISTEMODRŽAVANJA:METODOLIGIJAODRŽAVANJA;ORGANIZACIJA ODRAVŽAVANJA;KONCEPCIJA-ODRŽAVANJA;TEHNOLOGIJA ODRŽNJAVA;PROJEKTOVANJE SISTEMA ODRŽAVANJA.

           .05.LOGISTIKA I INTEGRALNA LOGISTIKA;CILJEVI I ZADACI;KONCEPT I  METODOLOGIJA.

         .06.PROJEKTOVANJE TEHNIČKIH SISTEMA ZA ODRŽAVANJE;OSNOVNI KONCEPT;METODE ANALIZA;ALOKACIJA POGODNOSTI;OCENIVANJE PROJEKTA.

        .07.UPRAVLJANJE REZERVNIM DELOVIMA.PREDVIĐANJE ZAHTEV,ZA REZERVNIM DELOVIMA; DIMENZIONISANJE SKLADIŠTENJA REZERVNIH DELOVA ODREĐIVANJE ASORTIMANA I BROJA REZERVNIH  DELOVA.

       .08.INFORMACIONI SISTEMI O RADU I ODRŽAVANJU;CILJEVI I ZADACI PODACI O RADU I ODRŽAVNJU; ELEMENTI INFORMACONIH CICTEMA.

1.04.INFORMACIONI SISTEM RUDARSKOG BASENA „KOLUBARA“-AKTIVIRANJE PODSISTEMA MAŠINSKOG ODRŽAVANJA

Osnovne postavke i podloge, za primenu razradu i donošenju rešenja

1.04.01. Operativne aktivnosti sa postojećom hiearhijom   organizacije rada

1.04.01.1Formiranje jedinstvene baze podataka o standardnim delovima i repro materijaSRPS i EU

       .1.2.1.Aktivni rad sa bazama

       .1.2.2.Naručivanje delova

       .1.2.3.Tehnički prijem robe i delova

       .1.2.4.Trebovanje

       .1.2.5.Regeneracija

       .1.2.6.Radni nalog

             .1.2.7.Otpis delova i sekundarne sirovine

1.04.01.2Aktiviranje i opremanje  maš.priprema,softerski i hardverski za rad na bazama podataka i drugo

1.04.01.3.Sređivanje magacina el.maš. delova i usaglašavanje ident broja sa magacinskom stara šifra.

1.04.02. Postupak preprojektovanja softera, hardvera, instalisanje i uhodavanje sistema.

1.04.02.1. Izrada glavnog projekta:

         .02.1.1. Metodologija, tip organizacije rada koja bi podržavala 

                 dosadašnji sistem primene računara.

       .02.1.2. Osnovne postavke, pravila i protokoli.

      . 02.1.3. Određivanje graničnih parametara prema ekonomskom i

                 tehnološkom sektoru.

       .02.1.4. Osnovna našela hadverske podrške.

       .02.1.5. Osnovna načela softerske podrške.

1.04.03. Tehnički projekat hardvera.

        .03.1. Rešenja vezana za mreže, sistem i individualno korišćenje   

                 računara.

        .03.2. Tehnički projekat softerskih paketa programa.

        .03.3. Program za formiranje i korišćenje baza podataka.

        .03.4. Program poručivanje, prijem, trebovanje, regeneraciju, i otpis.

        .03.5. Program za nalog za rad aktivnosti mašinskog održavanja.

1.04.04. Izrada programa za bibliografiju literature, kataloge proizvođača,

       dobavljača, isporučioca i spoljnih servisera.

1.04.05. Instaliranje ili izrada programa proračunsku podršku formiranja te-

      hničke dokumentacije u mašinskoj pripremi.

1.04.03. Aktivnosti na unutrašnjoj organizaciji sistema.

        .03.1. Objedinjavanje predloga naredbi, odluka za uvođenje i rukovo-

              đenje INFO-sistemom.

         .03.2. Učestvovanje u izradi osnova za projektni zadatak za INFO-

               sistem.

         .03.3. U čestvovanje kao deo projektnantskog tima, projektanti,

               održavaoci baza i stručni saradnici.

         .03.4. Učestvovanje u delu nove organizacije rada sa računarima.

1.04.04. Aktivnosti vezane za spoljnje okruženje sistema

         .04.1. Pitanje standarda, baze podataka, nabavka istih, korišćenje

              -INTERNI STANDARDI i ažuriranje.

         .04.2. Propisi za izgradnju i korišćenje bagerske opreme(nadležna min.)

         .04.3. Proračuni za izgradnju bagerske opreme(ministvarstva i

               fakulteti)     

         .04.4. Proizvodnja bagera, bagerske opreme(grupacija elektro-

               mašinske industrije).

         .04.5. Određivanje svrhe i suštine dosadašnjeg toka išrade  

               dokumentacije i rezervnih delova.(direktor EPS-a, instituti,

               i nadležna ministarstva)

DO P U N A 1                                      O.05 TRAJNO-SERVISIRANJE-IZVESTAJI

 05.IZVESTAJI              02 IZVESTAJI    O.05 PROJEKAT-PRIN.POSLOVANJA                     03. IZVESTAJI         05.03ARHIVIRANJE

 05 PODACI –ZAPO.   02 POD.ZAP.        O.05 NAREDBE –RESENJA-NOVA                          03.STATISTIKA       05.03PROJEKAT

 05.ARHIVIRANJE       02 PREDAJE       O.04 ORGANIZACIONI OBLIK IZVRSENJA           03.REFERENCA      05.03 SIS.KVALI.

 05.DRZAVNO UST.    02.PREUZIMA.  O.03OSNOVNI PODACI ZA OPIS DELOVA             03.KOPERACIJA     05.03 MEDJU.PR.

                                                           DELOVA PO SRPS/EU/DIN NORMAMA                  03.TIM                      05.03.RESENJA

            05.REALIZACIJE -FIN02.TEH.PRIJ.PR. O.02JEDINSTVENA BAZA STANDARDNIH         03.PATENT               05.03.  PRAV.INT. 

 05.BAZA-UGOVORA  02.TEH.PROJKAT    DELOVA PROIZVODACA OREME                   03.IZV.DOKUM.      05.03.LICENCA

0.5PRAVO-ZAKON\\\\  INVESTICIJE\\\\  O.01STANDARDNI DELOVI PO KATALOGU\    03. PROIZVODNJA\05.PRAVO-ZAKON.\                                                                

                                                                               PODACI ZA OPIS DELOVA                  

07.PROSTORNO PLANIRANJE,OBNOVLJIVI IZVORI\\ OBJEKAT\TEHNOL.PRIRODA06.EKSPLOATACIJA.TROŠKOVI.EVIDENCIJA                                                                             

05.PRAVO-ZAKON\09.ODRZAVANJE \\\\O.1DELOVI PO CRTEZU IZ KATALOGA \08FINANSIJE\       05.08PRAVO-ZAKON\                                                                                          05.ZAKONSKI NOR09.NALOG ZA RAD        PROIZVODJACA OPREME                    08 NALOG PL .      05.08UGOVOR

05.INSPEKCIJA       09SERVIS                 O.1OVLASCENENA PREDUZECA                08 TRGOVINA      05.08ZAK.OKVIR

05.NADZOR           09GOD.SERVIS         O.1OBAVEZE ISPITIVANJA,ATES.               08 CENA KOŠT.    05.08NAČ.UPRAVLJA.

05.ARHIVIRANJE 09.PROJEKTOVA.    O.1PROJEKAT.ORGANIZACIJE                      08 OBRADA TR.   05.08POD.ZAPOSLE.

                        09.KONTROLA         O.1OPIS DELA-PODACI                                  08 STATISTIKA     05.08ARHIVA

                        09.PRIJEM                 O.1KVALITET –POUZDANOST

                       09.OBRADA               O.1STATISTIKA-IZVESTAJI

OVO PREDSTAVLJA KOMUNIKATIVNI OKVIR ZA PRECIZIRANJE PODLOGA ZA ISTRAŽIVANJE I PROJEKTNE

ZADATKE KAKO SOFTVERSKOG ,TAKO I HARDVERSKOG PAKETA ETALONA ORGANIZACIJE POSLOVANJA TEHNOLOSKE CELINE  PREDUZECA POVRSINSKIH KOPOVA I RUDARSKOG BASENA K O L U B A R A.

OSNOVA OVIH PODLOGA JE SUBJEKT ČOVEK RADNIK SA DEFINISANIM PODACIMA KOJI ĆE SE EVIDENTIRATI,PRATITI I

OBRAĐIVATI.DRUGI PARAMETAR JE PREDMET OD KOGA SU IGRADJENI OBJETI KAKO SE OPISUJE,NABAVLJA ,PROIZVODIA ELEMENTIMA,NAREDBE,ZAKONSKE ODGOVORNOSTI I PROJEKTOVANIH PODLOGA IZ SVIH PRAKTICNIH SEGMENATA TEHNICKE I ORGANIZACONE LOGIKE I POSLOVNE POLITIKE DOBITI POSLOVANJA.SVE OVO PODRAZUMEVA DOSAD DOSTIGNUT NIVO PARCIJALNIH PAKETA SOFTVERA I HARDVERA KOJI SU TEKSTUALNO OBRADJENI I PREDATI DIREKTORIJUMU ZA MASINSKU SLUZBU ODRZAVANJA.

 01.05.            METODOLOGIJA RADA KOD PRISTUPA ORGANIZACIJI MAŠINSKOG  ODRŽAVANJA KAO PODSISTEMA

2    METODE ANALIZE OSNOVNIH  NAUČNIH DISCIPLINA

Metode analize pripadaju oblasti  pozitivnih nauka u kojima se obrađuju veličine i vrednosti verovatnoće, entropije i čvrstoća materijala.

Osnovni pristup razvoja metode direktnog dijagnosticiranja sigurnosti funkcionisanja reduktora SOND 450 u održavanju, sagledaće se primenom analitičkih resursa osnovnih zakona naučnih disciplina, putem kojih je moguće steći uvid u stanje svakog sistema. Na osnovu sveobuhvatne razrade i dostignutog razvoja teorije pouzdanosti, praćen je uticaj eksploatacije sistema BTO(D) i procesa održavanja reduktora,  u aktivnom random toku sve do njedgovog ipitivanja na ispitnom stolu, a u cilju utvrđivanja stepena sigurnosti funkcionisanja. Na temelju stečenih pokazatelja izvedena je savremena metoda dijagnostike termovizijom sa infracrvenom kamerom.

Šematski prikaz pristupu pisanja rada, urađen je sa ciljem realizacije navedenog zadatka.

 ekologije, koji su osnovne međuzavisne veze sa uticajem na rad sistema i mašinskog održavanja. Realan skup veza u eksploataciji koji utiče na rad reduktora,  prate se, i zahteva adekvatno reaguje u održavanju. Posmatranje ostalih veza je u začecima, a izvesne se Procesi koji se  analiziraju u realnom organizacionom smislu, u skladu s tehničkom logikom, posmatraju se  iz ugla međuzavisnosti i  definišu se pojmom povratne sprege.   Ovu predpostavku treba uvažiti  u smislu ostvarivanja celovitosti sistema, pritom održavajući neophodnu usaglašenost prakse sa naukom.

U tom smislu i održavanje  se posmatra kao sistem, nauke i prakse. Nauka o održavanju podrazumeva multidisciplinarnost sa   svim naučnim disciplina,  primenjenu nauku  i  praksu izvršavnja radnji u održavanju. 

2.1.1 Organizacija mašinskog održavanja, priprema servisa i servisa reduktora SOND 450 kao podsistem informacionog sistema „Kolubara-Povrčinski kopovi“ Baroševac.

Organizacija  mašinskog održavanja definisana je organizacionom šemom Ogranak          „ Kolubara Površinski kopovi“- Baroševac. Istim aktom obuhvaćeno je i ustrojstvo Mašinsko održavanje „Tamnave Istočno polje“. Organizacija je jednoznačnog  hierarhijskog tipa koja u sistemu odgovornosti i izdavanja  naredbi funcioniše sa nivoa upravnika, a odvija se u skladu sa planskim servisnim listama dopunjenim tekućim primedbama i zahtevima poteklim iz potreba smenskog održavanja.

U delatnosti organizacije službe mašinskog održavanja je servisiranje  reduktora SOND 450, koja takođe vrši njegovo ispitivanje - reduktora pojedinačno, tako i pogonske jedinice kao celine na ispitnom stolu.

Zamene pogonskih jedinica na pogonskim stanicama tračnih transportera, vrši grupa za preventivno održavanje traka.

2.1.2 Informacioni sistem rudarskog bazena „Kolubara“-aktiviranje podsistema mašinskog održavanja.

Podlogu osnovnih postavki za donošenju rešenja koncepcije održavanja, njegove primene i razade, predstavljaju sve operativne aktivnosti sa postojećom hijerarhijom   organizacije rada. Snimanje parametara relevantnih za održavanje optimalnog stanja sistema vršiće se formiranjem jedinstvene baze podataka o standardnim delovima i  baze repro materijala po SRPS-u ( Standardi republike Srbije) i EN (Evropske norme), takođe, uz pomoć podataka proizašlih iz aktivnog rada na obogaćivanju sadržaja tih baza, blagovremenim uočavanjem potreba za regeneracijom delova, praćenjem naručivanja, evidentiranjem potreba za rezevnim delovima, praćenjem postupka naručivanja rezevnih delova, usavršavanjem i razvijanjem sistema tehničkog prijema robe i delova,  sistema trebovanja, radnih naloga - podlogom za realizaciju posla, kao i postupka primenljivog i racionalnog u procesu otpisa delova i sekundarnih sirovina.

S tim u vezi se ističe potreba aktiviranja ljudskih resursa kao i opremanja  mašinske pripreme za rad na bazama sa aspekta usavršavanja softver i hardver potencijala. U okviru ovih zadataka usaglašavanje evidencije stanja magacina elektromašinskih delova u smislu povezivanja ident broja proizvoda sa postojećom magacinskom šifrom, jedan je od neminovnih zadataka.

Postupak preprojektovanja softera, hardvera, instalacija i uhodavanje sistema, takođe su poslovi sa liste prioriteta. To između ostalog podrazumeva izradu glavnog projekta. On bi projektovao metodologiju, tip organizacije rada koja bi podržavala dosadašnji sistem primene računara, propisivao osnovne postavke, pravila i protokole odvijanja svih potrebnih radnji. Obuhvaćeno bi trebalo da bude i sagledavanje graničnih parametara, prema ekonomskom i tehnološkom sektoru, isto tako osnovna načela hadverske kao i osnovna načela softerske podrške. Po izradi osnovnoh projekta pristupilo bi se izradi tehničkog projekata hardvera, sa rešenjima vezanim za mreže računara u sistem i individualnog korišćenja  računara. Sve navedeno iziskuje i realizaciju tehničkog projekta softerskih paketa programa, kao i izradu programa za formiranje i korišćenje baza podataka sa neophodnim izveštajima.

U definisanju ostalih delatnosti važno je istaći potrebu za usavršavanjem: programa poručivanja rezervnih delova, prijema istih, trebovanja, regeneracije, i otpisa, programa naloga za rad u okviru aktivnosti mašinskog održavanja, izrada programa za bibliografiju literature, kataloga proizvođača i dobavljača, isporučioca i spoljnih servisera. U tu svrhu treba da koristi instaliranje koje bi usledilo nakon izrade programa uz proračunsku podršku za formiranje tehničke dokumentacije u mašinskoj pripremi.

U okviru aktivnosti na unutrašnjoj organizaciji sistema neophodno je izvršiti sledeće radnje. Objedinjavanje predloga naredbi, odluka za uvođenje i rukovođenje INFO- sistemom, učestvovanje u izradi osnova za projektni zadatak za INFO- sistem, a sve bi se vršilo uz stručnu podršku kadrova iz održavanja, uz učešće projektnantskog tima sastavljenog od projektanata, održavaoca baza i stručnih saradnika, po principu odgovornog učestvovanja u delu nove organizacije rada sa računarima.

Spoljno okruženje sistema relevantno za njegovo funkcionisanje sadrži, između ostalog, i usvojene standarde, način njhovog korišćenja a iz tog proizišlu potrebu za uvođenjem internih standarda sa procedurom ažuriranja, povezanih sa tehničkom bazom podataka delova objekta održavanja, i nabavkama istih .

Propisi za izgradnju i korišćenje bagerske opreme, uključujući obavezujuću saradnju sa nadležnim ministarstvima, kao i proračuni za izgradnju bagerske opreme,  koji takođe podrazumevaju kontakte sa nadležnim ministarstvom i stručnim saradnicima iz fakultatskih timova, kao i proizvodnja bagera i bagerske opreme, spadaju u prioritete delatnosti za grupaciju elektro-mašinske industrije u Srbiji. U okviru srodnih delatnosti određivanje svrhe i suštine dosadašnjeg toka izrade   dokumentacije i rezervnih delova za bagere, na osnovu koje se vrši izrada itih.

U poglavlju Prilozi 8.2.1 date su podloge koncepcije i razvoja INF-o sistema, kako rudarskog basena „Kolubara“, tako i podsistema Mašinsko održavanje „Tamnava Istočno polje“.

Ovakve postavke koncepcije organizacije rada u eksploataciji i održavanju, kao i sam rad tehnoloških sistema BTO(D), sa pripadajućim delom pogonska jedinica tračnih transportera, biće analizirani s  postavkama „ Osnovi teorije sistema i upravljanja“.

2.1.3 Red i redosled elemenata i analiza strukture BTO(D) sistema

Redosled elemenata tehnoloških sistema kojeg sačinjava način delovanja u režimu otkopavanja, usklađen je spoljnjim faktorima-fleksibilnošću, funkcionalnošću, kao i hiearhijskom osnovom organizacije i organizacijom radnog procesa, i neprekidan je u okviru 24h/dan. Ovo objektivno zahteva visoko razvijen nivo mehnizama upravljanja u eksploataciji i mašinskom održavanju.

U konstruktivnom smislu, vezano za reduktor SOND 450, nalaže se vođenje računa o nivou kvaliteta rezervnih delova, njihove ugradnje i praćenja u eksploataciji.

2.1.4 Način spajanja delova u sistem i organizacija povezivanja u celinu

Način spajanja delova u sistem  organizacije rada, vezan je za hiearhijski odnos smenskih posada u organizacionu celinu BTO(D) sistema. Kada se posmatra konstrukcija navedenih sistema, ono su izvedeni  kao mobilne sprave bagera, samohodnih transporera i odlagača, i pomerljivih etažnih tračnih transportera kao i veznih stacionarnih.       

2.1.5 Logički red elemenata

Logički red elemenata tehnoloških sistema ogleda se u načinu delovanja u režimu otkopavanja, transporta i odlaganja, i u skladu sa spoljnim faktorima koje čine fleksibilnost, funkcionalnalnost, konstruktivnost. U konstruktivnom smislu, kada se radi o nivou kvaliteta delova za reduktor SOND 450, prati se njihovo ponašanje u eksploataciji, i daju se smernice za njihov razvoj, kao i nužne inovacije. U slučaju mehanizma održavanja, nastojanja su vezana za uvođenje radnih naloga za izvođenje radova.

2.1.6 Skup i poredak svih veza

Skup i poredak svih veza, kada  se posmatra  kvalifikovanost i povezanost ljudskog faktora, kako u smenskiom radu, tako i u okvirima preventivnog mašinskom održavanju i grupe za popravku reduktora, ocenjuje se da je nihov nivo zadovoljavajuć. Posmatrano sa stanovišta uticaja klimatskih uslova, geoloških i hidrogeoloških, dolazi se do realiteta  međuzavisnosti sa kvaliteom održavanja,koji direktno utiče  na materijalne prilike.  Sve to,sa svoje strane veši uticaj na aspekt životnog ciklusa u održavanju i eksploataciji i na aspekte nedoslednosti u procesu očituju kao  manifestacija nedovoljne povezanosti zaposlenih po horizontali hierarhijske organizacije.

2.1.7 Stabilan raspored uloga

Stabilan raspored uloga, kako ljudskih resursa unutar sistema za eksploataciju, tako i onih u mašinskom održavanju kroz proces nabavke  delova za koje postoje određene zakonitosti svojstvene datom sistemu kao integralnoj cjelini, u zavisnosti je od neujednačenosti kriterijuma u oceni njegovog stanja. Ponašanje  osoblja mašinskog održavanja, određeno je opisima radnih mesta. Postjeći opisi radnih mesta su, u svakodnevnoj praksi održavanja, prevaziđeni,  i nastojanja su da se ista usavršavaju.

2.1.8 Model osnovne strukture sistema

Model osnovne strukture sistema je sastavljen od elemenata i struktura hiearhijskih relacija. Model grupiše određene aktivnosti a čine ga:

            - zakonodavni,

            - finansiski,

            - mikro sistema

            - stanja sistema,

            -elementi  funkcije promene stanja.

Srukturu modela održavanja funkcije pouzdanosti čine negovi sledeći nivoi: podsistemi koji se  vezuju za zakonske regulative, za organizacino upravne funkcije menađjmenta, inspekciske poslove i kontrole, nivo mere higijensko tehničke začtite, zahtevi ekoloških normi, nivo tehničko tehnoloških radnih naloga i evidencije. Finansiski od kojih potiču javne nabavke, u okviru njih elementi ograničenih  mogućnosti  nabavke, favorizovanje samo najpovoljnije cene i drugi. Stanja sistema koja se prepoznaju kroz kategorije: nov sistem, regenerisan, sistem za otpis, ili kao prosečna starost ljudskih resursa. Mikro sistemi koji u sebi objedinjuju kvalitet kako rezervnih delova tako i potrošnog materijala, obučenost kadrova i kvalitet njihovog angažovanja.Nivo koji sadrži  elemente promena stanja registruje podatak da su  oni mnogostruki.

Anatomija veza (struktura sistema) – oblik povezivanja elemenata u cjelinu čine  svrhu i cilj sistema, eksploataciju mineralnih sirovina, održavanje projektovane funcije kvaliteta i pouzdanosti.

Sistemi su sa istim elementima i vezamni su u strukture linijski u tehnološkom, a organizacioni hiearsiski smenski, teži se centralizovanom da bi se stiglo do sveobuhvatnog.

Sistem, kako je napred opisan, nije numerički zbir elemenata i podsistema već njihov  funkcionalni zbir: 

            f(a,b,c)>f(a)+f(b)+f(c)

Podsistem koji se ne razvija paralelno sa cjelinom, svojim brzim   razvojem izaziva dezorganizaciju sistema (narušavanje povezanosti podsistema i sistema) tj. rast entropije. U organizacionom smislu, do enomnog trošenja ljudskih resursa kao jedina energija, individualna i generaciska.

 Jako bitno kada su reduktori SOND 450 konstruisani pedesetih godina dvadesetog veka, a proizvođač razvio za svoje potrebe razvoja novu generaciju podsistema.

Razvoj podsistema uslovio izmenu ulaznog vratila(dužinu), a to uslovilu izmenu čelične konstrukcije postolja pogonske jedinice motor-reduktor SOND 450.

Primer: Razvoj hidrodinamičke spojnice, od strane proizvođača izazvala je čitav niz rekonstrukcija:

Sa tehnološkog aspekta, neravnomeran razvoj pojedinih delova sistema, jedan je od mogućih povoda koji će usloviti disharmoniju u održavanju  reduktora SOND 450 u sklopu pogonske jedinice. Reduktor SOND 450, je konstruisan pedesetih godina dvadesetog veka, stim što je,  umeđuvremenu, proizvođač razvio za svoje potrebe  novu generaciju podsistema (hidrodinamičku spojnicu). Sa ovom činjenicom  je nametnuta  potreba za rekonstrukcijom svakog reduktora i svake pogonske jedinice, a narušen je princip unificiranosti pogonskih jedinica.

Bitani principi po teoriji sistema koji važe za strukturu BTO(D) sistema i za reduktore SOND 450 su:

                 1. Princip očuvanja autonomnosti se ogleda  u trajnosti neutralnog elementa, i osiguravanju sistema kvaliteta preko:  nabavke delova od osnovnog proizvođača, kvaliteta prijemne tehničke kontrole, permanentnog obrazovanja i obuke kadrova, pouzdanosti  informacija i sistema iznalaženja grašaka, kao i njihovo otklanjanje.

                 2. Princip nekontradiktornosti podrazumeva mogućnost povratka na početno projektovano stanje sigurnosti funcionisanja (performanse  pouzdanosti), kroz rekonstrukciju, u slučaju kada su statističkim principom uočeni učestali zastoji i nedostaci na istim delovima.    

                3. Princip slobode kretanja iskazan je kroz kretanje elemenata strukture prema tehnološkim zahvatima i zahtevima održavanja. Taj princip se kod reduktora SOND 450 ogleda u mogućnosti ugradnje kao levi i desni reduktor, kroz adekvatnu i kvantitativnu agregatnu zamenu cele pogonske jedinice, kroz organizaciju potrebnih  adekvatnih transportnih i dizaličnih sredstava, preko kvalitativnog skladištenja potrebnih rezervnih delova i sredsrtava za podmazivanje.

Različite veličine sistema i različitih podsistema zahtevaju i različite metode regulacije njihove veze i funkcionisanja. Funkcionisanje tehnoloških sistema BTO(D) je   u vezi s intezitetom međusobnog uticaja elemenata sistema. Promenljivost, koja se očituje u vremenu i prostoru, iskazuje  različite tehnološke zahteve, eksploatacione i organizacione, a zavisna je od funkcionisanja uticajnih sistema i kompatibilnosti njihovih ciljeva   (kolaboracija interakcija).

Ponašanje svih subjekata na sistemima BTO(D) je determinističko, kao da je trajanje beskonačno, dok je  za sisteme, uopšte,  karakteristična nesigurnost, sa često neizvesnim ishodom s obzirom da  imaju stohastičko ponašanje.

Ometanja i onemogućavanja funkcionisanja jednog ili više podsistema manifestuju se međusobnim isključenjem interakcija (havarijama ili zastojima, kako na reduktorima tako i sistem u celini).

Havariska stanja  direktno su proporcionalna nedovoljnim kapacitetima zajedničih izvora upravljačke energije. Broj faktora koji utiču na funkcionisanje sistema  neograničen.

Na funkcionisanje BTO(D) sistema istovremeno utiču faktori iz svih naučnih disciplina.

Promene u određenom sistemu proučavaju se kibernetskim pristupom (polazi od funkcionisanja samog sistema). Cilj kibernetskog pristupa je proučavanje razvoja, reprodukcije i interakcije sa okruženjem. Koncept funkcionisanja sistema baziran je na odnosu, sistema-sistem ideja, koje moraju zadovoljiti određene uslove i standarde. Funkcionisanje sistema treba da osigura njegov opstanak i razvoj.

Entropija – mera dezorganizacije (manja potencijalna razlika Þ entropija se povećava). Kada se posmatra razlika organizacije mašinskog održavanja,  kao pisana  i projektovna organizacija u odnosu na postojeću-sistem raporta, uočava se mera dezorganizacije- povećanje entropije.

         Slika br.2.4  Grfički prikaz granica međuzavisnosti razvoaj celine i entropije

G1;G2;G3- Granice posmatranog procesa po ordinati za asimptotski period posmatranja    

 Za povezano funkcionisanje sistema važi Drugi zakon termodinamike (uz odgovarajuću analogiju). Entropija sistema se može smanjivati samo ako se u sistem ulažeenergija kvalitetnog preventivnog održavanja, sveobuhvatna stalna dijagnostika i drugačija organizacija pri korišćenju ljudskih faktora.

          Složenost funkcionisanja i kompleksnost ponašanja sistema gde se reduktor SOND 450 posmatra sa više nivoa tehnološke primene sistema, određena je:  brojem zastoja u radu i zastoju koje su izazvali reduktori SOND 450, brojem povezivanja pojedinih elemenata, i njihovih zastoja i pokretanje sistema zbog kvarova na ostalim elementima sa kojima SOND 450 čini sistem.   Ona je u zavisnosti i sa nizom     procesa    koji    se dešavaju  u tehnološkim zahtevima  sistema, s jedne strane, sa druge, onih, poteklih iz uticaja na nju, državno pravne rukovodeće strukture .

        Postoje relacije između: broja elemenata (n), broj veza (v) i broja struktura (S).

 Broj struktura:                 

                                      S= 2v = 2n·(n-1)                                                                       (2.2)

Ponašanje sistema, sa aspekta složenosti: složeno determinističko ponašanje (složeni),  deterministička struktura i stohatičko ponašanje (veoma složeni), stohatička struktura i stohatičko ponašanje (kompleksna).

          Funkcionisanje sistema se izražava  dinamičnošću u funkcionisanju, načinom na koji se ispoljava međuzavisnost pojedinačnog rada SONDA 450, njihove konstruktivne brojčane vrednosti i funkcionalne manifestacije, trajanje, izvesnost, stabilnost funkcionisanja itd.

           Dinamičnost sistema prepoznaje se kao  nulta, mala konstanta,  mala promenljivost, velika konstanta i velika promenljivost. Načini ispoljavanja mogu biti  pasivni ili aktivni. Trajanje se sagledava kroz dva vida ispoljavanja, u smislu da se   posmatra konačno funkcionisanje, ili beskonačno funkcionisanje.

           Izvesnost sistema se sagledava sa stanovišta determinističkog, stohastičkog funkcionisanja  i neizvesnog funkcionisanja. Sveobuhvatno posmatranje BTO(D) sistema i reduktora SOND 450, shodno stepenu i nivou razvijenosti upravljanja industrijskim sistemima, uslov je negove spoznaje.  Tehnološki- proizvodni-poslovni deo nivoa, nivo i organizacija mašinskog održavanja, bazirani su na organizaciji praćenoj prema pisanim naredbama, radnom nalogu i elementima delova tog podsistema, do nivoa radioničke dokumentacije.

2.1.9 Dinamika, principi i kvalitet funkcionisanja sistema

Funkcionisanje sistema predstavlja funkcionalni zbir svih njegovih elemenata čija je suština u dinamičkim promenama koje se dešavaju kako u elementima BTO(D) sistema,tako i u međusobnim odnosima  bez kojih nema funkcionisanje.

Izravnavanje potencijalnih razlika znači starenje i zamor sistema, a preterano visoke razlike izazivaju hipertrofiju sistema .

Osnovni principi funkcionisanja su: postojanje, dostupnost, definisanje elemenata i njihovih funkcija, raspored funkcija po izvršiocima, vremenski raspored funkcija, sankcije za odstupanje i devijaciju hierarhije odlučivanja, informacije i definisane relacije.

Na BTO(D) sistemu postoji koncepcija funkcionisanja, te ako dolazi do nedopuštenog odstupanja moraju se predvideti sankcije kao instrument regulacije .

Kvalitet funkcionisanja (poslovnih) sistema ocenjuje se stepenom efektivnosti i efikasnosti sistema, a zavisi od strukture sistema, vrednosti parametara, tipa dejstava, spoljnih uticaja, projektovanih zadataka, praktičnih realizacija istih i dr. Mogući skup vrednosti pokazatelja efektivnosti i efikasnosti predstavlja funkcju funkcionisanja sistema.

Ocena verovatnoće se dobija pomoću funkcije koja se zove pokazatelj verovatnoće sistema,  a koja zavisi od strukture i parametara sistema, te karakteristika odstupanja u ponašanju elemenata sistema.

Kvalitet prosečnog pokazatelja sistema izražava se kao razlika prosečne vrednosti karakteristika svih elemenata i pokazatelja efektivnosti odstupanja elemenata.

Sva zbivanja nastala pod dejstvom nekih sila, koje sistem upija ili im se odupire predstavljaju dinamiku sistema .

2.1.10 Ponašanje i stabilnost sistema

Ponašanje sistema, tj. usklađivanje ponašanja sa funkcijom prilagođavanja sistema okolini, određuje metod na koji sistem preslikava ulazne u izlazne veličine.  Određenost ponašanja sistema je stohastičke prirode, tako da se određenost smanjuje povećanjem broja veza sa okolinom, a smanjuje redukcijom veza.

Promena strukture je u stvari promena organizacije sistema kojom se on bori protiv raznih smetnji, putem njihove eliminacije, izolacije, kompenzacije itd. Složenost sistema je definisana brojem različitih stanja u kojima se sistem može naći.  Ako je n broj elemenata u sistemu, onda postoji broj n(n-1) veza tih elemenata odnosno stanja sistema, dakle sistem sa 10 elemenata posjeduje 10 (10-1)=90 veza, odnosno stanja sistema.

Struktura sistema ukazuje na način koncentrisanja veza između pojedinih jedinica sistema, pa ako je mali broj informacija o tome, zaključak je da on ima delimično nepoznatu strukturu  i ulazi u grupu stohastičkih sistema. Svaki od ovih procesa i dešavanja u organizaciji i radu tehnoloških sistema deluju na pogonske jedinice i reduktor kao spojeni sudovi.

Dovoljan broj informacija o elementima i njihovim vezama podrazumeva poznatu strukturu sistema, što olakšava način predviđanja budućeg stanja, odnosno ponašanja sistema.

Optimalnost je svojstvo koje obezbeđuje najbolje moguće stanje sistema u odnosu na okruženje i stepen pouzdanosti da će sistem ostvariti zahtevane funkcije na način utvrđen osnovnim ciljem.

Ukupno ponašanje sistema sastoji se od :

          1.Ponašanja njegovog okruženja ( To ),

          2.Ponašanja njegovih ulaza (Tx),

          3.Ponašanja njegovih izlaza (Ty),

          4.Pretvaranja ulaza u izlaze (Tx,y)

          5.Jednačina promene njegovih internih obeležja, odnosno stanja

Determinističko ponašanje bi imao  sistem kada bi  trajanje bilo beskonačno, dok se za sistem kakav je BTO(D), sa pogonskom jedinicom u kojoj dominira reduktor SOND 450, za koji je karakteristična nesigurnost  čiji je ishod neizvestan, kaže da imaja stohastičko ponašanje.

Regulisanje funkcionisanja sistema determinisano je brojnim činiocima. Između ostalog činjenicom da u sistem neprekidno ulaze jedni elementi, a drugi izlaze, pri čemu menjaju broj , raspored, intezitet međuzavisnog delovanja, odnosa, veze a time i strukturu , što dovodi do stalnog prelaženja sistema iz postojećeg u sledeće (željeno-neželjeno) stanje. Kontrolisani ulaz se transformiše u izlaz kao nov kvalitet-vraćanja na projektovanu sigurnosti funkcionisanja. Nekontrolisani ulaz unosi eroziju iz okruženja u sistem, koja dovodi do entropije sistema.

Neophodno  je neprekidno podešavanje funkcionisanja sistema koje nazivamo regulacijom.

Funkcionisanje sistema reguliše se putem:

          -mesečnih planova-kvantitativnih vrednosti proizvodnje

          -planskih servisa- sa radnim nalozima do nivoa smena

          -radnog naloga za demontažu i montažu pogonskih jedinica na stanicama

          -radnog naloga za radioničku popravku reduktora.

Na taj način omogućava se kolo povratnog dejstva koje ima zadatak da minimizira korekciju predznaka odstupanja i time osigurava kontrolu izvršenja postavljenog cilja. Što u uslovima eksploatacije na površinskim kopovima  nije čest slučaj.

Svaki skup  funkcija, elemenata, energije, informacija itd, uređen po određenoj koncepciji, zaokružen u relativno nezavisnu funkcionalnu celinu, predstavlja sistem koji ima tri cilja:

           -kontinuitet funkcionisanja,  

           -efikasnost funkcionisanja,

           -kontinuitet povećanja efikasnosti.

Regulacija  sistema sa stalnim merenjem parametara rada vrši se tako da se obavlja prećenje regulisanja funkcionisanja međuzavisnih funkcija eksploatacionih parametara, sa parametrima rada elektro motora i reduktora SOND 450. Regulisanje funkcionisanja sistema je veoma složeno, a ključna mu je uloga razgraničavanje nadležnosti, te organizaciska i operativna regulacija, odnosno autoregulacija sa adaptacijom. Autoregulacija reguliše funkcije koje osiguravaju operativnu regulaciju i organizaciski red, čime su podeljena ovlašćenja i nadležnosti u okviru određenih odgovornosti i zadataka regulisanja (parametri rada bagera na kapacitetu, nastup, brzina reza, visina, zavodnjenost i.t.d.).

Uslovi regulisanja tehnoloških sistema su obezbeđeni ako je rezultat funkcionisanja merljiv i u granicama odstupanja, dozvoljenog  kapaciteta iskopane mase, ako su pokretačke sile poznate i merljive, i dostupne rukovaocu bagera, kao i kada je poznato i merljivo dejstvo i tendencija faktora (smetnji), i takođe u uslovim kada postoji mogućnost nezavisnog podešavanja faktora, pri čemu  se može ostvariti autoregulacioni sistem.

Modeli moguće regulacije i programi reagovanja u praksi eksploatacije i održavanju, u funkcionisanju sistema, pokazuju različitu tromost pri korigovanju devijacija, tako da je npr. inverzija sistema veća pri korigovanju produktivnosti nego pri korigovanju kvaliteta- neravnomernosti transpotnog materijala, zagušenja, zavodnjenosti, rada po svaku cenu, itd. Osetljivost sistema regulacije zavisi od brzine reagovanja, tj. dužine vremena reakcije (mrtvo vreme) koje traje od trenutka promene opterećenja do trenutka reagovanja rezultata na intervenciju. A to se odnosi kako na ponašanje u eksploatacionom radu tako i kod smenskog i preventivnog održavanja.

Uloga detektora je da prima i registruje podatke o promenama na posmatranoj pojavi, transformiše ih u izveštaj i dostavlja regulatoru u određenom vremenskom intervalu.  Dipečerski rad, sa izveštajima smenskih inženjera, i izveštajima sa usmenih raporta, funkcioniše kao osnovni organizacioni principi sa ulogom detektora.

Zadatak regulatora je da svojim uticajem usklađuje pogonske sile i otpore i smetnje sa devijacijama rezultata funkcionisanja sistema (česti zastoji, učestala kretanja i kretanje pod opterećenjem, donošenja pravih zaklučaka i usmenih dogovara o redosledu i procedurama sinhronizacije službi) u upravljanju kao procesu pretvaranja informacija u intervencije. U njegovim okvirima se  odvija  misaono povezivanje koje se sastoji od: faze pripremanja, faze donošenja, sa pretpostavljenim informacijama,  čime se omogućava programiranje ishoda misaonog procesa, tj. zaključka koji se sljedećim postupkom pretvara u upravljačku odluku.

Model se postavlja kao koncepcija koja oponaša funkcionisanje sistema, tako da uz pomoć primene metode operacionog istraživanja utvrđujemo optimalne intervencije i moguće devijacije u rezultatima funkcionisanja, do faze izvršavanja odluka. Ova postavka razvoja sistema, organizacije i revitalizacije sistema i delova, utiče na odluku da se u daljem radu istraži ENTROPIJA kao funkcija stanja održavanja sigurnosti funkcionisanja reduktora SOND 450 i ispitivanjea na probnom stolu.

Kompozicija misaonog procesa koristi se za neutemeljene promene funkcije upravljanja organizacionog sistema, kako bi se obradom informacija dobila poruka o intervenciji u upravljanju ili održavanju sistema.

Kod programiranih delova sistema model funkcionisanja sistema pokazuje kvantitativne odnose u koncepciji funkcionisanja, ali je malo zastupljen, kako u delu sistema za eksploataciju, tako i u održavanju. Kad se pojavi informacija o poremećajima, programiran model može da   reaguje prema programu reagovanja (Izveštaj o zastojima, povećana količina delova u nabavci, realno stanje zaliha itd.).

Matematički modeli se formiraju koristeći savremene matametičke metode kao što su linearno i nelinearno programiranje, dinamičko programiranje, programi sa bazama podataka, mrežno planiranje, redovi čekanja kao i Microsoft office paketi programi, na osnovu kojih se mogu ostvariti optimalne programirane intervencije

Determinističko ponašanje bi imao  sistem kada bi  trajanje bilo beskonačno, dok se za sistem kakav je BTO(D), sa pogonskom jedinicom u kojoj dominira reduktor SOND 450, za koji je karakteristična nesigurnost  čiji je ishod neizvestan, kaže da imaja stohastičko ponašanje.

Regulisanje funkcionisanja sistema determinisano je brojnim činiocima. Između ostalog činjenicom da u sistem neprekidno ulaze jedni elementi, a drugi izlaze, pri čemu menjaju broj , raspored, intezitet međuzavisnog delovanja, odnosa, veze a time i strukturu , što dovodi do stalnog prelaženja sistema iz postojećeg u sledeće (željeno-neželjeno) stanje. Kontrolisani ulaz se transformiše u izlaz kao nov kvalitet-vraćanja na projektovanu sigurnosti funkcionisanja. Nekontrolisani ulaz unosi eroziju iz okruženja u sistem, koja dovodi do entropije sistema.

Neophodno  je neprekidno podešavanje funkcionisanja sistema koje nazivamo regulacijom.

Funkcionisanje sistema reguliše se putem:

          -mesečnih planova-kvantitativnih vrednosti proizvodnje

          -planskih servisa- sa radnim nalozima do nivoa smena

          -radnog naloga za demontažu i montažu pogonskih jedinica na stanicama

          -radnog naloga za radioničku popravku reduktora.

Na taj način omogućava se kolo povratnog dejstva koje ima zadatak da minimizira korekciju predznaka odstupanja i time osigurava kontrolu izvršenja postavljenog cilja. Što u uslovima eksploatacije na površinskim kopovima  nije čest slučaj.

Svaki skup  funkcija, elemenata, energije, informacija itd, uređen po određenoj koncepciji, zaokružen u relativno nezavisnu funkcionalnu celinu, predstavlja sistem koji ima tri cilja:

           -kontinuitet funkcionisanja,  

           -efikasnost funkcionisanja,

           -kontinuitet povećanja efikasnosti.

Regulacija  sistema sa stalnim merenjem parametara rada vrši se tako da se obavlja prećenje regulisanja funkcionisanja međuzavisnih funkcija eksploatacionih parametara, sa parametrima rada elektro motora i reduktora SOND 450. Regulisanje funkcionisanja sistema je veoma složeno, a ključna mu je uloga razgraničavanje nadležnosti, te organizaciska i operativna regulacija, odnosno autoregulacija sa adaptacijom. Autoregulacija reguliše funkcije koje osiguravaju operativnu regulaciju i organizaciski red, čime su podeljena ovlašćenja i nadležnosti u okviru određenih odgovornosti i zadataka regulisanja (parametri rada bagera na kapacitetu, nastup, brzina reza, visina, zavodnjenost i.t.d.).

Uslovi regulisanja tehnoloških sistema su obezbeđeni ako je rezultat funkcionisanja merljiv i u granicama odstupanja, dozvoljenog  kapaciteta iskopane mase, ako su pokretačke sile poznate i merljive, i dostupne rukovaocu bagera, kao i kada je poznato i merljivo dejstvo i tendencija faktora (smetnji), i takođe u uslovim kada postoji mogućnost nezavisnog podešavanja faktora, pri čemu  se može ostvariti autoregulacioni sistem.

Modeli moguće regulacije i programi reagovanja u praksi eksploatacije i održavanju, u funkcionisanju sistema, pokazuju različitu tromost pri korigovanju devijacija, tako da je npr. inverzija sistema veća pri korigovanju produktivnosti nego pri korigovanju kvaliteta- neravnomernosti transpotnog materijala, zagušenja, zavodnjenosti, rada po svaku cenu, itd. Osetljivost sistema regulacije zavisi od brzine reagovanja, tj. dužine vremena reakcije (mrtvo vreme) koje traje od trenutka promene opterećenja do trenutka reagovanja rezultata na intervenciju. A to se odnosi kako na ponašanje u eksploatacionom radu tako i kod smenskog i preventivnog održavanja.

Uloga detektora je da prima i registruje podatke o promenama na posmatranoj pojavi, transformiše ih u izveštaj i dostavlja regulatoru u određenom vremenskom intervalu.  Dipečerski rad, sa izveštajima smenskih inženjera, i izveštajima sa usmenih raporta, funkcioniše kao osnovni organizacioni principi sa ulogom detektora.

Zadatak regulatora je da svojim uticajem usklađuje pogonske sile i otpore i smetnje sa devijacijama rezultata funkcionisanja sistema (česti zastoji, učestala kretanja i kretanje pod opterećenjem, donošenja pravih zaklučaka i usmenih dogovara o redosledu i procedurama sinhronizacije službi) u upravljanju kao procesu pretvaranja informacija u intervencije. U njegovim okvirima se  odvija  misaono povezivanje koje se sastoji od: faze pripremanja, faze donošenja, sa pretpostavljenim informacijama,  čime se omogućava programiranje ishoda misaonog procesa, tj. zaključka koji se sljedećim postupkom pretvara u upravljačku odluku.

Model se postavlja kao koncepcija koja oponaša funkcionisanje sistema, tako da uz pomoć primene metode operacionog istraživanja utvrđujemo optimalne intervencije i moguće devijacije u rezultatima funkcionisanja, do faze izvršavanja odluka. Ova postavka razvoja sistema, organizacije i revitalizacije sistema i delova, utiče na odluku da se u daljem radu istraži ENTROPIJA kao funkcija stanja održavanja sigurnosti funkcionisanja reduktora SOND 450 i ispitivanjea na probnom stolu.

Kompozicija misaonog procesa koristi se za neutemeljene promene funkcije upravljanja organizacionog sistema, kako bi se obradom informacija dobila poruka o intervenciji u upravljanju ili održavanju sistema.

Kod programiranih delova sistema model funkcionisanja sistema pokazuje kvantitativne odnose u koncepciji funkcionisanja, ali je malo zastupljen, kako u delu sistema za eksploataciju, tako i u održavanju. Kad se pojavi informacija o poremećajima, programiran model može da   reaguje prema programu reagovanja (Izveštaj o zastojima, povećana količina delova u nabavci, realno stanje zaliha itd.).

Matematički modeli se formiraju koristeći savremene matametičke metode kao što su linearno i nelinearno programiranje, dinamičko programiranje, programi sa bazama podataka, mrežno planiranje, redovi čekanja kao i Microsoft office paketi programi, na osnovu kojih se mogu ostvariti optimalne programirane intervencije

1.11. Složenost funkcionisanja i kompleksnost ponašanja sistema gde reduktor SOND 450 sa više nivoa tehnoške primene sistema je određena:

Brojem ponašanja,(zastoj u radu i zastoju koje su izazvali reduktori SOND 450),brojem povezivanja pojedinih elemenata,(zastoji i pokretanje stema zbog kvarova na ostalim elementima sa kojima SOND 450 čini sistem),   nizom procesa koji se odigravaju,(tehnološki zahtevi od sistema, državno pravno rukovodeće, ...)

Postoje relacije između:broja elemenata (n), broj veza (v) i broja struktura (S).Broj struktura:S = 2v = 2n·(n-1)

Ponašanje sistema, sa aspekta složenosti: Složeno determinističko ponašanje (složeni), a deterministička struktura i stohatičko ponašanje (veoma     složeni), stohatička struktura i stohatičko ponašanje (kompleksna).

Funkcionisanje sistema: Dinamičnost funkcionisanja,način na koji se ispoljava međuzavisnost pojedinačnog rada SONDA 450, njihove konstruktivne brojčane vrednosti(funkcionalne manifestacije), trajanje, izvjesnost, stabilnost funkcionisanja itd.

Dinamičnost: nulti, mala konstanta,  mala promjenljivost, velika konstanta i velika promjenljivost.

Način ispoljavanja:  pasivni, aktivni.

Trajanje:konačno funkcionisanje, ili beskonačno funkcionisanje.

Izvjesnost: sistemi sa determinističkim funkcionisanjem, stohastičkim funkcionisanjem i neizvjesnim funkcionisanjem.

Sveobuhvatno posmatranje BTO(D) sistema i reduktora SOND 450 a posmatrano prema stepenu i nivou razvijenosti upravljanja industrijskih sistema:

Tehnološki- proizvodni-poslovni deo nivoa, nivo i organizacija mašinskog održavanja baziran na radnom nalogu i elemenata delova tog podsistema.

2. TEHNIČKI OPIS

2.01. OPIS PROBNOG STOLA

Probni sto za ispitivanje, pogonskih jedinica  tračnih transportera, izgrađen je po proje                  

projektu,1984.god., na industriskom krugu „Tamnava-Istočno polje”.

      Sl.br.1 Položaj pogonske jedinice pre ugradnje na probnom stolu.

Celokupno izgrađeno postrojenje ispitnog stola sastoji se od:

1.Postolje ispitnog stola,

2.Kočionog uređaja,

3.Vratilo ispitnog stola sa dobošem za kočenje(na samom vratilu postavljene su     

   prirubnice  spojnica za vezu sa pogonskim jedinicama),

4.Kućišta za ležajeve sa dvoredim samoudesivim valjkastim ležajevima,

5.Oslonaca pogonskih jedinica,

6.Oslonaca kočionih cilindara,

7.Građevinski objekat sa upravljačkom, mernom i elektronapojnom opremom.

Sl.br.2.Izgled kućice kontrolgog pulta.

Pogonska jedinica pri ispitivanju postavlja se dizalicom, strana motora na sošivo, kao oslonac na pogonskoj stanici, a strana reduktora prirubnicom izlaznog vratila vezuje se za prirubnicom vratila ispitnog stola. Ugradnja pogonskih jedinica na ispitni sto, može biti levo i desno, a sve u zavisnosti od izvedbe istih.

Vratilo ispitnog stola oslanja se preko dva dvoredna samoudesiva ležaja i kućišta istih na postolje.

Na vratilo ispitnog stola postavljen je kočioni doboš, prečnika 1000(mm), i širine 350(mm). Kočioni uređaj direktno deluje na kočioni doboš.

Pošto je između vratila i kočionog doboša ostvarena čvrsta vezveza i samim tim kočioni uređaj deluje na reduktor pogonske jedinice, zadajuči mu na taj način preko kočionog momenta, adekvatno opterećenje.

Dispozicija svih mašinskih delova, sa mogućnostima za ugradnju i ispitivanje pogonskih jedinica.

Sl.br.3. Dispozicija svih delova ispitnog stola

2.01.1.OPIS POGONSKE JEDINICE

Pogonska jedinica čini sklop delova:

2.02.1 Zajedničko postolje, izvedeno kao varena čelična konstrukcija, kontinuelni nosač na kome su sa gornje strane predviđena mesta za ugradnju elektro motora, kočionog mehanizma F630 mm, i reduktora SOND 450.

2.02.2 Reduktor SOND 450

2.03.3 Hidrodinamička spojnica FLUDX FNDB 655

2.03.4 Elektro motor ZKM 6

2.01. OBODNA KOČNICA SA VAZDUŠNIM CILINDROM

Sl.04.04. zgloba (C) povlači zglobove (A) i (B), a samim tim delije na kočionu traku (2) kočiona trka (2) zateže se , a samim tim i pribija se uz kočioni bubanj (1).

Zatezanjem kočione trake (2) dolazi do kočenja bubnja, do 1/3 kočionog momenta pogonske jedinice, koji je za 20% veći od obrtnog momenta potrebnog za ispitivanje.

Tk=1,2 Tr = 1,2 Mo/3 = 1,2 • 136 848 (dNcm) = 196 618 (dNcm)

-Tk Uvećani moment kočenja

-Tr Moment kočenja ( pri ispitivanju reduktora i pogonske jedinice).

Na osnovu ovog momenta, dimenzionisan je kočioni doboš, koji po proračunu

snage trenja i odvođenja toplote morao bi da ima površinu A = 102,08(m²), već je usvojen pomenutih dimenzija sa hlađenje vodom.

Ovo je u praksi promenilo tok razvoja praktičnijh metoda, koje će biti izložene na kraju ovog poglavlja. 

  Veza pogonskog motora i reduktora izvedena je sa hidrodinamičkom spojnicom(više generacija od momenta otvaranja površinskog kopa). Spojnica je izmeljivom vezom ugrađena na izlaznom rukavcu  motora, a deo elastične spojnice na rukavac ulaznog vratila reduktora.

 2.02.3 REDUKTOR POGONSKE JEDINICE

Reduktor je Tip. SOND 450 ( u eksploataciji ih ima od više različitih proizvođača), osnovni model je proizveden od proizvođača, FLENDER- Nemačka.

Dispozicija sveh delova ispitnog stola.

Funkcionisanje kočionog uređaja, obezbeđuje da silu pneumatskog klipa , preko klipnjače i zglobne veze (D) deluje na polugu 4 poluga 4 svojim lučnim kretanjem oko