1.02.00. UVOD                                                       List br.5a

U LIKOVNI DEO TEORIJE O SVEOP[TEM POSTOJAWU   NI[TA NE[TO I JA

Osnovno o likovnom izja{wavawu u pisanom obliku, jeste pisawe o razlikama u likovnom komunicirawa u odnosu na zapise  o pona{awu generacija qudi crtawem, opisanih u dosada{wim radovima delima ISTORIJE  LIKOVNE UMETNOSTI.

Osnovna razlika izcrtavawa na ravnanskom prostoru je u tome, da nije liniska predstava, ni reqefna, ni aksionometriska, niti u perspektivi, ve} utemeqeno izcrtavawe bez oslonca u kontra perspektivi sa prikazivawem da je sve ve}e u prostoru ono, {to je daqe od subjekta.

To podrazumeva potsticaj vizulnog re{avawa pitawe gravitacionog poqa i gravitacione sile, kada je oslonac u mozgu posmatra~a.

Kako je subjekt ~ovek i wegovo telo, to u prikazivawu te istine u vizuelnom komunicirawu je predstavqawe tela u kontra perspektivi sa osloncem u wemu samom. Forma ~ovekovog tela, vizuelno u izcrtavawu, sadr`i elemente sadr`ine prostora i vremena MAKRO VELI^INE

Osnovno obele`je jeste svetlost, koja obasjava telo kao zastor u prostoru sjaja zvezde Sunca, i to u centru tela, iza tela(kao pomra~ewe sunca),kao i planetarno osvetqavqwe i svetlost iz tela.

Sama sadr`ina ~oveka, kao odnos NI[TA NA[TO I JA, u vizuelnom smislu re{avano je kao presek sa strukturom odnosom da svaka forma ima svoju sadr`inu, a svaka sadr`ina ima svoj unutra{wi oblik. Oblik i sad`ina su uvek povezani strukturno i funkcionalno, sa velikim predznakom stalnog prerastawa iz jednog oblika sadr`ine u drugu sadr`inu, {to vizulno u planu i projekciji se vidi kao strana iza vidnog opa`awa.

              U ovakvom na~inu pokazivawa unutra{we sposobnosti pra}ewa

1.02.00.00 FILOSOFSKI POGLED UVOD U TEORIJU O SVEOBUHVATNOM POSTOJAWU KOJE JE IZGRA\ENO KAO ODNOS NI[TA NE[TO I JA ,U SLEDU @IVIH KONSTITUCIJA.

Ovaj rad se odnosi na iznala`ewe postupaka i na~ina za sagledavawe i utvr|ivawe istine o sveop{tem postojawu svih veli~ina i vrednosti, od makro, preko ~oveka do mikro sveta.

Postupci su izgra|ivani kao paralelni sistem, dva osnovna pravca u istra`ivawu i utvr|ivawu svrhe i su{tine istine o postojawu.

Prvi pravac, se temeqi na osnovu sagledavawa vrednosti nastajawa i nestajawa, forme i sadr`ine ~ovekovog tela.^ovekovo telo nastaje ra|awem,kao osnovni princip mere svih veli~ina i vrednosti*1, u prostoru i vremenu sadr`ine u kojoj se pojavquje.

Osnova ovog sagledavawa,jeste istra`ivawe oblika i na~in izgradwe ~ovekovog tela, kao i radwi koje se de{avaju prolaskom materije kroz telo. Daqa posmatrawa se odnose na radwe koje ~ovekovo telo vr{i sa dostignutim nivoom mo}i kretawa, i istra`ivawu asocijacija, pam}ewa i promena.

Drugi pravac,utemeqivawa postupaka istra`ivawa svrhe i su{tine istine, o sveobuhvatnom postojawu, jeste sagledavawe `ivota ~ovekovog opstanka,u sredini i okru~ewu u kojem opstaje izradom predmeta.Predmete izgra|uje od delova materije ostataka `ivotiwskog i biqnog sveta,i materijalnog dela iz okru`ewa na planeti Zemqi.

Razvoj oba pravca,obuhvataju skupove aktivnosti sa kojima se mogu ispitivati, potvr|ivati ili negirati postavke teorije o sveobuhvatnom postojawu, kao odnos veli~ina i vrednosti NI[TA,NE[TO I JA,u sistemu sleda @IVIH TELA od makro sveta, preko ~oveka do mikro sveta.

Za sam uvod, u razradi  oba pravca, postavio sam najop{tiji kru`ni plan, kao presek svere, ~iji koncentri~ni krugovi, predstavqaju svere, koje u prostoru sadr`ine makro veli~ine, presecaju osnovnu geometrisku zapreminu u ~ijem sredi{tu kao mera makro veli~ina stoji telo ~oveka sa svim vrednostima i veli~ina koje ga izgra|uju,sa odnosom prema mikro veli~inama.(Prilog osnovna centralna {ema kao crte`.)

Polazna centralna ta~ka, u planu, je ~ovekovo telo sa svojom propocijom i razmerom anatomske gra|e,prikazana i postavqena u radu i istra`ivawu Leonarda Davin~ija. Osnovna stati~ka posmatrawa,vezuju se za dimenzije,oblik i sadr`inu kostura, koji su zapamtili zakone nastajawa.

Statika tela kostur, i sistemi organa, ~ula, nagona i mi{i}a, omogu|uju i opisuju kretawe kao najop{tiji zakon postojawa,i jedna~inu o sveop{tem kretawu,koje ima za posledicu princip nastajawa i nestajawa, od mikro sveta, preko ~oveka ka makro

svetu.

 Principi kretawa, promena, uvek su u ravnote`i i me|usobnoj zavisnosti suprostavqenih vrednosti i veli~ina.Svi procesi su nagla{eno sverno promenqivi, koji se odvijaju od centra ka ka periferiji, sve do drugog centra, ali su protnog smera.

O~igledni princip da ~ovek postoji, ra|a se, umire, egzistira na planeti Zemqi, u celini sa biqnim i `ivotiwsim svetom, kao prirodni odnos opisa svih vrednosti, veli~ina i funkcija makro veli~ina, koje opisuje u prostoru, vremenu, govori da se sve odigrava kao generali tog nastanka, razvoja i nestanka makro sadr`ine.

Ta istina je osnova svih dosada{wih zapisa svrstanih u teorije o nastanku sveta, koji se svrstavaju u religiozne, filosofske, postavki pozitivnih nauka:atomske fizike, astro fizike, istoriske geologije, istorija evolucije  kao i istorisko-sociolo{ki-antropolo{ki razvoj ve{ta~kog stvarawa predmeta u radu ~oveka i razvoju qudske vrste.

Religiozne postavke potrbno je istoriski posmatrati kao osnovne i polazne zapise o asocijacijama koje su utemeqene u nastantajawu i nestajawu ~oveka,i nastojwu da u generaciskom sledu, te`i otkrivawu TVORCA*2,kao i op{te svrhe i su{tine prakse opstaka ka ve~nom u~estvovawu u generalnom toku apsolutnih promena.

Razlika u dosada{wim teorijama o nastanku sveta,koje kao pisni dokumenti postoje kao temeqi civilaizacije qudske vrste, nastaju zbog vramena u kome su otkrivane istine, kao i prakse opstanka qudi tog vremena u kome su nastajale. Bitna razlika nastaje i zbog planetarnog prostornog i klimatskog okru`ewa*3*4. U skupu razlika utemeqen je princip parcijalnog otkivawa istine, skokovitost van prostora i vremenau kojem se istina o postojawu odgonetnuta, potvr|ena ili iznegirenara.

*1.)^ovek je mera svih stvari-PROTAGORA

*2.) BOG-Otac tvorac-Hri{}ansvo,[IVA I [AVA-Budizam;Muhamedanstvo;

*3.) Teorija evolucije-^.Darvin

*4.) Istoriski materijalizam-K.Marks I F.Engels.

Ovde se name}e odgovorno pitawe svrsishodnosti izlagawa istra`ivawa istine o postojawu,u odnosu na dosada{we teoje. A ono se odnosi, na prakti~no povezivawe, kori{}ewe i uklapawe delova koji su i prakti~na stepenica istine ko i kockica mozaika razvoja ~oveka,kao i negirawa delova,nakon ~ega se dosti`e novi stepen usagla{avawa.

U dosada{wem izlagawu, naveo sam da }u filosofski okvir predhodnih priznatih filosofskih pravaca i wihovih predstavnika, posmatrati u smislu nastanka, nestanka svepo{teg postojawa, kao te`wa za odgonetawem svrhe i su{tine istog.

Vode}i ra~una da nedo|em u dugove~nu polemiku, koja prakti~nu primenu umovawa, odvaja od prakse utvr|ivawa istine o svekolikim oblicima, wihovoj  sadr`ini i promenenama koje nastaju usled pretvara~a uzajamnog sa`imawa.

Razmatrawe teorija postanka, i istine o postojawu, u radovima koji su utemeqili principe pozitivnih nauka su osnova sa kojom se bavi uvod i rad na zakonima enpirije i ogleda i to onih vezanih za pitawa gravitacone sile, gravitacinog poqa i jedna~ina ujediwenih poqa, kao osnovna karakteristika sadr`ine u kojoj ~ovek postoji.

Glavni elementi teorije ;NI[TA;NE[TO;JA,su osnovna filozofska razmatrawa u istoriji umovawa ;Istoriji filozofije. Sumarna istina o tome jeste Hegelov sistem koji se kruni{e u delu LOGIKA i FENOMENOLOGIJA DUHA.

Svaki od ovih osnovnih elemenata bi}e obra|eni kao poglavqa nakon ovog uvoda.Ovde upu}ujem na korene u pisanim tekstovima o tome, i nastojim da se stvori celovita slika da je to su{tina u ve}ini sadr`ina istinskih izja{wavawa.

 5.02.00.01. UVOD                                                                             List br.1

               NASTANAK PREDMETA U FILOZOFSKOM      SMISLU

PREDMET PREDSTAVQA OSNOVNI TRAG NASTALOG O SVRSI I SU[TINI POSTOJAWA ^OVEKA NA PLANETI ZEMQI, I WEGOVOG DIMENZINISAWA KAO MERE I VELI^INE NASTAVKA STVARAWA PROMENE SADR@INE NASTALOG

Trag predmeta u opstanku ~oveka, najdubqe povezuje najop{tiju istinu o prolaznosti svega i stalnoj promeni svake forme i wegove sadr`ine, u novu formu sa razvijenom sdr`inom u prostoru i vremenu koje opisuje, i mera je tih veli~ina i vrednosti.

Napred navedene trdwe, i opis su detaqni rad na uvodu u filozofskom delu o teoriji o sveobuhvatnom postojanju NI[TA NE[TO I JA.

Ovde navodim istoriske podatke o radovima anti~kih filozofa na ustanovqenim zapa`awima o TEHNOSU (ve{ta~kom stvarawu), atomistima o sadr`ini, Aristotelovoj raspravi O NEBU, kao utemeqiva~u op{teg kretawa u sadr`ini gde se nalazimo.

Slede}a stepenica su radovi Leonarda Davin~ija u obalasti  anatomije i patenata u konstruisawu i dimenzionisawu predmeta; Galileja o  gravitaciji;Kopernika o kretawu nebeskih tela; SerWutn Jona o osnovnim zakonima o gravitaciji u prirodi; uva`avawe podloga u radu Fidriha Engelsa Nauka o prirodi; sistematizacija o Atomskoj fizici rad Samuila Glasstona.; stvarala{tvo Nikole Tesle o obrtnim magnetnim poqima ; Milutina Milankovi}a o problemu kretawu tri planeta,Teorija osun~avawa planeta;Mihajla Petrovi}a -Alasa o problemu kretawa tri planetea; Pavla Savi}a o atomima i teoriji visokih pritisaka: Jann Perina-ATOMI.

Sve navedeno samo sa aspekta dimenzionisawa, transformacije u sveri odre|ivawa vrednosti i veli~ina gravitacione sile i gravitacionog poqa.

Osnovni princip ovog istoriskog sagledavawa, bi}e upore|vawa istina sa asocijacijama na dostignute mo}i nastajawa ~ovekovog tela, sa funkcijama za kretawe, transformaciju, i realizaciju kod izrade predmeta radom.

Svrha uvedenog principa je nala`ewe re{ewa o metodi za istra`ivawe i razvoj predmeta o komandovanom kretawu, do pozicionirawa prema antigravitacionim principima, i transformacije materije u energiju bez nekontrolisanih vrednosti i veli~ina, {tetnih pri rukovawu sa transformasijom materije.

Matemati~ki model N. dimenzijalnog prostora , sa kojim su matemati~ki ekssperti, postavili enpiriski princip posmatrawa svih procesa sverno iz centra postojawa, ka okru`ewu i u obrnutom smeru, navode na osnovni princip dimenzionisawa u teoretskom smislu.

Svo|ewe i opis procesa kretawa i transformacije ,opisuje sadr`inu u trajawu sa vremenom (poluvremenom promene-poluvreme raspadawa), trajawe svake promene prema trajawu sadr`ine od koje je forma oblikovana.

Prvi trag o predmetu, i wegovom projektovawu, istoriski istra`uje arheologija sa antropologijom,  kao nauke koje sistematizuju i istra`uju ~iwenice o doga|ajima koje su qudi u proteklom vremenu i generacijama ostavili za sobom u opstanku u skladu sa prirodom. Osnovni metod arheologije, jesu: istra`iva                                                                                          tragawe za ~iwenicama u geolo{kim naslagama povr{inskih slojeva zeqine kore, i wihovo vremensko i prostorno razme{twe.

Biologija-Antropologija, a u pojedinim segmentima i Istoriska geologija, istra`uju ~iwenice o generaciskim promenama koje su ostale u  kosturima.

Ove ~iwenice ,uspe{no sistematizuje i prati Darvinova teorija o evoluciji.

Sve dosad, je podloga, sa kojom se mogu prati delovi Generalnog toka ,koji sa svojom osnovnom karakteristikom,sveobuhvatna prolaznost,ostvaruje kroz i sa ~ovekom itinu o postojawu,i metodu sa kojom je mogu}e postaviti principe nastajawa upotrebnog predmeta,i wegovog dimenzionisanja.

PRVI STAV METODA JE UZAJAMNOST ^OVEKA, SA OKRUZEWEM I @IVOT U WEMU,KOJA SE OGLEDA U NIVOIMA ASOCIJACIJA NA ^IWENICE U PRO[LOM VREMENU, I WIHOVA UPOTREBA U TRENUTKU RE[AVAWA OPSTANKA DATOG VREMENA, SA IZRADOM PREDMETA, KAO I STAV O SUPROTNIM ASOCIJACIJAMA, DA JE GRE[KA U NASTANKU PREDMETA, DEO SAKRIVENE I IZVRNUTE ISTINE KOJE DAJU RE[EWE O NEMOGU]EM!OBA STAVA PRETSTAVQAJU MO] ZAPA@AWA,UO^AVAWA I RASU\IVAWA U O^IGLEDNOM, PRI POSTAVQAWU I RE[AVANJU PITAWA VE[TA^KOG STVARAWA,T.J. PRAVE MERE ZBOG KOJE POSTOJI ^OVEK.SVE REALNE I VE] ZABELE@ENE OTKRIVENE ISTINE,GOVORE O MEMORISKOM PRINCIPU NASTAJAWA I NESTAJAWA, U RAZOTKRIVAWU POTREBE STVARALA[TVA,ASOCIJACIJAMA SLEDE]EG NIVOA.

Svi relevantni dokazi, tvrdwe su sadr`ina, razrade u uvodu filozofskog dela, i uvo|ewa komparativnog pricipa za usagla{avawe sveg dosada{weg nasle|a  sa teorijom NI[TA NE[TO I JA, {to sam napomenuo na po~etku uvoda o filozofiji i nastanka predmeta ~ovekovom radom.

MODLA SISTEMMODLA

 OBJEKAT,ATEQE, RADIONICA, LABARATORIJA, IGRA^KA. PROBNI STO-KAO PREDMET KOJI SE KRE]E PO ANTIGRAVITACIONOM PRINCIPU:             

 ORGANIZACINO FUNKCIONALANI PRINCIPI   UDRU@EWA     ,, M O D L A,,- ZA RE[AVAWE PITAWA    

                                                                                      GRAVITACIJE

                        ORGANIZACIJA- SKUPOVA ZA POPULARIZACIJU NAUKE,      

                                                    KULTURE I UMETNOSTI:

                                 ORGANIZACIJA EDUKACIONIH PREDAVAWA, SEMINARA, KURSEVA

                         IZLO@BI, SAMO IZ OBLASTI RE[AVAWA PITAWA GRAVITACIJE.                    

SAMO LI^NI                                                     

RAD DO                                  OSNIVA^ AGENCIJE                       

                                         FINANSISKA KONSTRUKCIJA: SPONZORSTVO, DONATORSTVO, DO

PRELASKA IZ  NE-                ZA RE[AVANJE PITANJA GRAVITACIJE     FONDACJE, SVE DO

PROFITABILNE U                                   M   O   D   L   A     

                                                    OSNIVAWA  AKCIONARSKO

PROFITABILNO PRO-                            NEBOJ[A  @. ZDRAVKOVI]                                                                       .

IZVODNO POSLOVNI                        TVORAC TEORIJE O SVEO[TEMPOSTOJAWU 

 SISTEM  PREDUZE]A.                              N I [ T A, N E [ T O  I  JA                  TENI. LI^NI I SUMARNI

ORGANIZACIJA PRONALAZA[TVA,                                             EKSPERIMENTNE RADIONICE

 EKSPERIMENATA I IZRADA PATENATA                                     LABARATORIJE, ATEQA I FOTO I   GRAFI^KOG  STUDIJA. 

 IZDAVA[TVO:^ASOPIS, KWIGE I BILTENA                                                                                                       

OSNIVA^:

                                                                                                      NEBOJ[A   @.  ZDRAVKOVI]