Ručak

To su kao uske ulice pa nas autobus kao nije mogao voziti do restorana. Ipak je bilo cca 15 minuta, a u situaciji kad je svaka minuta važna i kad ne znam baš točno gdje je restoran... opet živčanim. Srećom, samo jedna pogreška i ipak smo došli.

Naravno i tu smo kasnili, ali to im valjda ne bi smio biti problem, ako su hranu pripremili. Da, hrana je bila pripremljena i ne znam koliko su konobara imali na raspolaganju, ali je samo jedan jaaaaako sporo uzimao narudžbu za piće. Valjda smo i to trebali unaprijed naručiti. Grrr. No, još u autobusu sam mu javio točan broj koliko će nas doći i da ćemo kasniti cca pola sata.

Napokon je donio piće, sad će valjda ta hrana. Bili smo dogovorili juhu s palačinkama - to ne jedemo doma svaki dana - i bečku šniclu s krumpir-salatom. Čujem komentare - nema veze jesu li palačinke ili ne, samo neka donese tu juhu.

Klopa solidna, prema očekivanju, za 6€ sasvim pristojno. Konačno smo se naručali, pitam za račun, donosi mi običan rukom ispisan listić. Pitam za cijenu - menu je 6 €, a piće 2, ukupno 8, a nas je bilo 29. Uzimam kalkulator, ali 29x8=232, a na računu stoji 280?!?!?!

Konobar me vodi šefu, a šef diže nos do nema i nekulturno dijalektom objašnjava da smo rezervirali za 35 osoba pa za 35 moramo platiti, a njega se ne tiče što nas je došlo manje.

Kiptim od bijesa, no to skrivam i krajnje ponizno ga podsjećam da sam ga jutros nazvao mobitelom (za što mi je tele2 zaračunao polovicu mjesečnog troška) i rekao (zapravo je razgovarala Draženka) da nas dolazi 29 i da zapravo nikada nisam rezervirao za 35 osoba, već sam rekao da će doći skupina od cca 35 ljudi. Nije išlo baš glatko, morao sam se nekoliko minuta ponižavati. Ne isplati mi se riskirati susret s austrijskom policijom. Na kraju je pristao, ali uz važnu napomenu:"Idući put ćete morati platiti točno onoliko za koliko ste osoba rezervirali!". Baš, ne ćeš me vidjeti više nikad u životu, a ne idući put.

Da nije bilo ove neugodnosti, i manjka od cca 25€ u novcima, osjećao bih se sit i zadovoljan, no valjda je tu sad neugodnostima kraj. Idemo prema autobusu, nazvao sam vozača na vrijeme da dođe do mjesta gdje nas je iskrcao. Kiša i dalje pada i moči nas.

Došli smo na vrijeme, ali autobusa nema. Ponovno zovem mobitelom, evo oni su na putu i doći će za minutu. Baš, samo što ta minuta ne će trajati 60 sekundi, već malo duže.

Umjesto da je krenuo prema autoputu, vozač prtlja po GPS-u i upali smo u najveću gužvu nakon posla, dan uoči blagdana. Ni dva kilometra nismo prešli za sat vremena.

Sad sam već očajan i svega mi je dosta - a pomoći si ionako ne mogu.

Definitivno nam je propalo "turističko razgledavanje grada", pa neka ljudi sad uhvate ono što mogu.

Bio sam javio Ingrid da ćemo kasniti cca 45 minuta, ali na kraju smo kasnili više od 2 sata.

--> Vienna International School -->