Нека, нека млад свет путује...
Датум постављања: 12.06.2019. 19.51.26
Као што смо и ми путовали кад смо могли,
само не тако далеко и преко Атлантика,
најдаље до Беча, Кракова и Трста.
Нека поживе и доживе
и нешто лепо, лепше него што смо ми,
и док се поново не закува, као четрдесетих година
минулог века.
Али нека се млади не заносе,
они што живе по градовима,
нашим или европским
где су због познатих разлога
морали да оду чим су окончали студије.
Нека се и млади што живе по нашим селима
не заносе, и нека рађају децу
јер ће им бити потребна велика породица
права задруга да би опстали...
Куд год сам ишао у последње време
од запада до истока, севера и југа,
нигде нисам видео коње, стада оваца,
копаче у пољу, већ само непрегледну пустош
коју ће брзо освојити нови варвари
који су већ ту негде, прикривени,
и чекају погодан час...
Шуме и шуме, непрегледно зеленилко,
путеви не баш у најбољем стању,
они регионални, не они макадамски,
они су понегде пуни рупа, или прашине,
зависно од годишњег доба,
и на њима, понегде зараслим,
срећемо напуштене псе, фазане
који претрчавају, веверице
и ређе срне...
О тим старим сеоским путевима којима се путовало до пре тридесетак година и који су премрежили Србију, нека неко седне и напише не репортажу, већ хронику и роман : они су крвоток земље, који је данас оболео...
(Снимљено у с-и Србији, Шумеће, према Старој Турији)