Живодраг Живковић
Датум постављања: 13.09.2012. 13.56.13
Из књиге Живодраг Живковић : ИЗАБРАНЕ И НОВЕ ПЕСМЕ; Јефимија, Крагујевац, 2001, 228 стр.; стр. 148-149
КАТАСТАР, АНЂЕО И СМРТ
I
Прво су модри крици заковали међу:
Воћњак с Анђеловог поседа одједном
Задрхти из самих небеских жила и злато
Плодова преко ограде у твој врт баца
Које поглед једва сме да такне, камол'
Жудња да доврши дело безбожности
У ишчекивању прозирног удара у тле
Стонога (чији је свемир лишен утољења)
У свитање буши плодове један за другим
И пије бешумно. То је моја крв, кажеш
И твој тешки камен бачен за Њом опет
Успоставља склад између ствари и језика
II
Наклобучено лице Анђела личи на цваст
Лице тамно од бдења на коме се сјаји
Само сенка Земљомера (обриси у злату!)
Треба му помоћи да одврне славину
И у аков потекне прасак винограда
И да у муљању измери сваки зев плода
Са издајним луком извирања уротничких
Полугруди што су на врховима ко кљунови
Птица тамније. Најзад показујеш на овал
Смеђих муња у крилу иза којег се назиру
Бескрајни призори рађања и тамни гонг смрти
III
-Кад захуји божанска зова, мирис што се
Маша до облина тих засипа ожеднелу пут
И у ноздрвама од сласти умире сав.
Чопор Флуоросцентних душа оксидише на ветру
Долази змија и преже ватру. Анђео плав
С црном дојком, у устима силази у сан
Смрт се игра на огради; у тишини његова
Кожа сазрева у фини прах глог га покрива
Цвећем и ти плачеш у златну мараму лета.
Белешка о писцу
Живодраг Живковић је рођен 14. маја 1937. године у Рамаћи код Крагујевца. Гимназију и Вишу педагошку школу (општејугословенска књижевност и руски језик) завршио је у Крагујевцу 1961. године. Ра-дио је као предавач у основним школама у Шапцу, Хртковцима и Зеници. Сада живи и ради у Крагујевцу (предаје српски језик у Осно-вној школи „Мома Станојловић").
До сада је објавио књиге песама: Миш о води (часопис „Уства-ри", Шабац, 1966), Милосши изгнансшва („Багдала", Крушевац, 1970), Беше ш време („Светлост", Крагујевац, 1971), Ониричка певања („Глас", Бањалука, 1978), Рамаћки висови („Епоха", Београд, 1980), Божанске зашочениие („Браничево", Пожаревац, 1980), Реза и јек („Слово", Краљево, 1990), Медузина коса (КК „Катарина Богда-новић", Крагујевац, 1997), Сушонски сонети („Нова светлост", Кра-гујевац, 1998).
Заступљен је у више антологија и зборника поезије. Песме су му превођене на италијански и француски језик.
ЛеЗ 0006755