Затурен / Мирослав Душанић

Шта чекамо овде на агори окупљени?

Кавафи

у очима које стражаре

пред огледалом

у мрклини

у сновима

у свитања

у вјетру с југа

иза друге стране облака

у крошњама храстова

у њиховим сјенкама

у камену

у прашини и пепелу

и никад на истом мјесту

... долазе варвари

свијет се мијења

небо и земља као раље

вучије

из дана у дан губим

осмијех

и моћ пјесме

крварим

заморених удова

небо или земља

увијек ме изнова силе

да одредим завичај

Затурен и крхке грађе, као круница маслачка... (снимак Иван Лукић. Из циклуса "Моја оаза" (јуна 2013)