СТЕРЕОТИП
Датум постављања: 10.03.2019. 19.18.03
Дакле, стереотипи о Балкану као узбурканом и насилном региону одредили су добрим делом политику Запада?
Стереотипи су одиграли своју улогу. Не можемо да поступамо без стереотипа, људски ум је тако склопљен. Стереотипи су нешто неопходно. Почињемо од нечег апстрактног, што је обично стереотипно, и онда се усредсређујемо на детаље и прилагођавамо стереотипе или их рушимо и стварамо нове. Опасно је када се стереотипи кристализују, када се инструментализују или се њима манипулише у политичке сврхе. Тада треба да се боримо против њих. То се и десило са постојећим стереотипима о Балкану. Има и добрих стереотипа. На пример, да су људи Балкана отворени и маштовити. И када говоримо о Западу или о средњој Европи, и то су стереотипи. Стереотипи нису сасвим измишљени, обично су и тачни. Често су све те лоше ствари које су речене о Балкану засноване на индивидуалним догађајима, али опасно је када се преносе на цели регион. Сада стереотипи нису активни, али не значи да су нестали. Увек постоје стереотипи који се однекуд могу извући и показати некоме, како би у њему изазвали кривицу. То нема везе са Балканом, већ са начином на који се људи односе једни према другима.- Марија Тодорова
Како десет година после објављивања "Имагинарног Балкана" посматрате ситуацију у ширем региону Балкана?
Најважније је да више нема рата, и то је наравно најважније. Не мислим да је рат у Југославији утицао на друге земље Балкана, био је то грађански рат, упркос свему што је речено, у којем се распала једна држава. После десет година десило се преуређење простора некадашње Југославије и стварање нових земаља. То се дешава свуда у свету, федерације могу да постоје и да се распадну. У Чехословачкој смо то видели, али, Богу хвала, без крви. Можда то видимо и у Британији, јер је шкотски парламент гласао за отцепљење. Ко зна, можда ће се и западна Европа састојати од мањих држава у оквиру веће федерације? То није никаква трагедија, важно је да је рат завршен. Сада већ можемо да видимо да су односи међу бившим зараћеним странама некадашње Југославије бољи и да, чак, негде постоји узајамна носталгија што је, заправо, дивно. Термин "балканизам" је реторички коришћен на Западу, касних 80-их и раних 90-их година, као подршка мањку жеље да укључи Балкан у европски развој. Тематски је Балкан гетоизиран и проглашен различитим. До краја деведесетих мислила сам да је тај разговор непробојан, јер ми се чинило да зависи од одлука политичке елите земаља западне Европе: "Не желимо да имамо везе са прљавим и сиромашним делом Европе". Али, распадом Југославије, ненамерним последицама и посебно одлуком да Југославија буде бомбардована 1999. године, увела је НАТО трупе, и оне никада нису отишле са Балкана. Од тог тренутка, Запад је на Балкану и тако је и Балкан на Западу. Пре тога није било ни разговора о Румунији и Бугарској, а сада су део Европске уније. Неизбежно ће и Хрватска ускоро бити у ЕУ, за њом и Македонија и Србија. Балканци ће бити у Европи, Срби ће бити у Европи, пре или касније.
После дванаест година, није ли и ова врста посматрања М. Тодорове, једна врста стереотипа?
Извор: Балкан као метафора | Аутор: Марина Вулићевић, Политика, уторак, 05.06.2007. у 19:12 | НТЕРВЈУ - Марија Тодорова, прослављени професор историје на универзитетима Илиноис и Urbana– Champaign, и један од најбољих стручњака за Балкан, дошла је у вишедневну посету Београду поводом другог издања њене књиге "Имагинарни Балкан" коју је у својој издавачкој кући "Библиотека 20. век" објавио Иван Чоловић. Марија Тодорова ће у Народној библиотеци Србије данас у 19 часова одржати предавање "Историјска заоставштина између Европе и Блиског истока", а сутра ће у Центру за културну деконтаминацију, такође у 19 сати, учествовати у разговору о књизи "Имагинарни Балкан" која је у овом, новом издању обогаћена и обимним предговором.