Primene računara

PRIMENE U UPRAVLjANjU

Računari koji služe za upravljanje procesima nazivaju se procesni računari. Računari mogu upravljati 

• Hemijskim procesima

• Kosmičkim istraživanjima

• Mašinama za proizvodnju specijalnih delova

• Proizvodnim procesima

• Železnicom

• Operacija na daljinu

• Bespilotnim letelicama i sl.
Usvim ovim primenama računar se povezuje sa objektom kojim upravlja tako da može dobijati podatke o stanju objekta i izdavati informacije radi upravljanja objektom.
Preko senzorskih uređaja, različite fizičke veličine( temperatura, vlažnost, pritisak i sl. ) a koje su značajne za proces koji se kontroliše transformiču u naponske veličine  i preko A/D konvertora prenose u računar.Računar vrši obradu podataka i vraća upravljačke informacije (signale) u proces, koje deluju preko posebnih upravljačkih uređaja.
Uloga računarskog sistema se sastoji u intervenisanju u procesu ako rezultati mernih instrumenata ukazuju na neželjeni tok procesa

RAČUNARI U OBRAZOVANjU

1.PROGRAMI UVEŽBAVANjA
Korisniku se zadaje niz testova ili problema i on rešenja unosi preko tastature u računar.Računar zatim vrši ocenjivanje. Redosled testova se može izmeniti u zavisnosti od pokazanog znanja i slabosti se mogu otkloniti daljim vežbanjem. 

2.SIMULACIJA
Simulacija može biti moćno sredstvo u nastavi i koristi se kod skupih i opasnih eksperimenata kao i za upoznavanje sa situacijama koje realno ne bismo mogli ili bi bilo opadno doživeti. Primenjuje se najčešće u sledećim predmetima.hemija,biologija, anatomija, fizika...Veliku primenu nalaze i u vojsci  u trenažnim centrima za simuliranje bitke;obuku pilota (umesto da ga u početku obuke izlažu rizicima koje nosi korišćenje prave letilice - pilotu se simuliraju uslovi njenog korišćenje, a da je čvrsto na zemlji); simuliranje nuklearnih probe.

3.TUTORSKI PROGRAMI
Računar se nalazi u ulozi mentora. Učeniku se zadajuodređene stranice teksta iz određene oblasti, a zatim se pitanjima proverava stepen usvojenog znanja. Ako je prag usvojenog znanja mali, program upućuje korisnika ponovo na određene delove teksta, dajući mu još jednu priliku da nauči. Zatim se ponovo vrši provera znanja. Ukoliko jr rezultat ponovo nezadovoljavajući gradivo se predstavlja na drugi način sa ciljem olakšanog razumevanja. Ako je rezultat zadovoljavajući učenik se upućuje na nove sadržaje.
Ovim je omogućeno da svako od učenika savladava gradivo tempom koji mu odgovara što omogućava poštovanje i uvažavanje individualnosti svakog učenika..Ovim se otklanja glavni nedostatak savremene škole koja se bazira na imaginarnom srednjem učeniku

4.UČENjE NA DALjINU
Se razvilo sa idejom da se omogući obrazovanje ljudima koji iz raznoraznih razloga ne mogu imati klasično obrazovanje (udaljenost od škole,nepostojanje škole, hendikepirane osobe,pandemije  i sl.)

5.EKSPERTNI SISTEMI
U okviru ovih sistema se rešava problem formalizacije znanja i njegovog predstavljanja u računaru, a zatim se pravi program koji će moći da donose logičke zaključke na osnovu znanja ugrađenog u memoriju računara.Tako su razvijeni tzv. Ekspertni sistemi, koji se ponašaju kao eksperti-stručnjaci u određenoj oblasti i ne samo da znaju da reše problem nego znaju da ga i obrazlože. Korisnik može da se posavetuje sa sistemom kao što bi to učinio sa pravim stručnjakom, ekspertom

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA
Često se postavlja pitanje da li računari  mogli da misle ili imaju li intelektualnih sposobnosti.
Razlog ovome je niz aktivnosti koje računar izvršava. Iz navedenih razloga nastaje oblast veštačke inteligencije, koja se bavi izučavanjem MAŠINSKOG REŠAVANjA PROBLEMA KOJI ZAHTEVAJU IZVESNE INTELEKTUALNE SPOSOBNOSTI KOJIMA RASPOLAŽE ČOVEK.
Računar svakako ne može da misli, niti raspolaže intelektualnim sposobnostima, ali može da rešava mnoge zadatke pomoću niza instrukcija koje mu preko programa saopštava čovek.
Zadatak ove oblasti je da pronađe NAČINE FORMALIZACIJE PROBLEMA za koji su potrebne intelektualne sposobnosti.
U oblast veštačke inteligencije spada:

1.IGRA ŠAHA

2. EKSPERTNI SISTEMI (SISTEMI ZASNOVANI NA ZNANjU)

3.PREVOĐENjE SA JEDNOG PRIRODNOG JEZIKA NA DRUGI

4.RASPOZNAVANjE OBLIKA
Je  problem indentifikacije oblika na osnovu podatka o objektu. Podaci se mogu dovoditi iz kamere koja snima objekt u računar. Koristi se u medicini i robotici, poljoprivredi...