Mehanička era
1612.John Napier je izumeo logaritme i nekoliko mašina za množenje. Najpoznatija njegova mašina su bile "kosti" (engl. bones) koje su se koristile za množenje, Kalkulator šahovske table je najinventivniji a najmanje poznat pronalazak ovog naučnika
1622. William Oughtred je napravio šiber baziran na Napierovim logaritmima i on će biti glavni kalkulator inženjera krajem devetnastog i početkom dvadesetog veka.
1623. William Schickard je opisao mašinu koja je kombinovala koncept Napierovih kostiju sa jednostavnim dodavačem koji je omogućavao da korisnik lakše obavi množenje brojeva sa više cifara. Međutim, nije pronađena originalna kopija Schickardove mašine, pa je zato zasluga za prvi dodavač sa automatskim prenošenjem pripala Blaisu Pascalu.
1642.Blez Paskal
Prvu računsku mašinu napravio 1642. godine poznati francuski matematičar i fizičar Blez Paskal. Imao je samo 19 godina a pomenuti poduhvat je izveo da bi pomogao svom ocu koji je bio poreznik. Paskalova mašina je bila u potpunosti mehanička i koristila je zupčanike a pokretala se okretanjem ručice. Ta mašina je mogla da izvodi jedino operacije sabiranja i oduzimanja
1673.Lajbnic
Nemački matematičar Lajbnic napravio računsku mašinu koja je, osim sabiranja i oduzimanja, mogla da izvršava i operacije množenja i deljenja. Ova mašina je bila u potpunosti mehanička i nije donela nikakvu novinu u tehnologiji, ali ipak predstavlja ekvivalent jednostavnog džepnog kalkulatora 300 godina pre pojave džepnih kalkulatora kakve danas koristimo
1804.Joseph-Marie Jacquard
U Francuskoj je Joseph-Marie Jacquard izumeo automatski razboj koji je koristio bušene kartice u kojima su čuvani podaci koji će se pri tkanju koristiti.Na osnovu rasporeda otvora na karticama tkački razboj je birao boje koje treba koristiti na određenim mestima.
Kada su se kartice povezale u traku razboj je mogao da tka šaru koja će se ponavljati Uvođenje ovih razboja je prouzrokovalo nemire u tekstilnoj industriji jer je primena dovela do masovnog otpuštanja radnika.Žakarov razboj je predstavljao prvu mašinu sa podhranjenim programom za automatski rad. Žakarov tkački razboj
1822. Čarls Bebidž
Na ovom polju se ništa nije dešavalo narednih 150 godina, sve dok Čarls Bebidž profesormatematike na Univerzitetu Kembridž, nije izumeo diferencijalnu mašinu. Ova mašina je mogla automatski da izvršava više matematičkih operacija kao i izračunava vrednosti polinoma drugog stepena i logaritme prirodnih brojeva .Mašina je bila15 tona teška, imal a je 25000 delova .Prvi modeli ove mašine su radili sasvim dobro ali su sledeći modeli koji su u sebi sadržali poboljšanja bili suviše komplikovani pa se mašina posle svakog zadatka od trenja raspadala.Za ovu mašinu je Bebidz izumeo i štampač. Diferencijalna mašina je rekonstruisana u periodu 1989.-91.i njeno prvo računanje je prikazano u Londonskom naučnom muzeju
Mada je diferencijalna mašina radila prilično dobro, Bebidž se nije zadovoljavao računskim sredstvom koje je moglo da izvršava samo jedan algoritam. Ubrzo je počeo da troši, za ono vreme, sve veće i veće sume sopstvenog kao i veliku svotu vladinog novca, na projekat i konstrukciju naslednika diferencijalne mašine kojeg je nazvao analitička mašina.
Analitička mašina( 1833) se može smatrati prvim mehaničkim programabilnim računarom. Ona je imalačetiri dela: memoriju ,jedinicu za izračunavanje i ulaznu i izlaznu jedinicu zasnovane na principu bušenih kartica (naravno, sa odgovarajućim čitačem i bušačem kartica). Memorija je bila kapaciteta 1000 reči od po 50 decimalnih cifara i služila je za smeštanje promenljivih i rezultata. Jedinica za izračunavanje je mogla da prihvati operande iz memorije, da ih sabira, oduzima, množi ili deli, i da vrati rezultat u memoriju. Kao i diferencijalna, i analitička mašina je bila u potpunosti mehanička. Veliki napredak u odnosu na diferencijalnu mašinu sastojao se u tome što je analitička mašina bila računar opšte namene. Instrukcije su se čitale sa bušenih kartica i izvršavale.
Kako je analitička mašina bila programabilna, potreban je bio softver, a samim tim i programer. Bebidž je za taj posao angažovao Adu Avgustu Lovelas, inače kćerku lorda Bajrona. 1834 . Ona publikuje svoje beleške u kojima opisuje programiranje za bebidzovu mašinu korišćenjem bušenih kartica i ističe prednosti ve mašine.Ada je prvi programer na svetu i njoj u čast je programski jezik Ada dobio ime. Ada je predviđala i mogućnost ove mašine za konponovanje muzike, rad sa grafikom, predviđanje pobednika na konjskim trkama na osnovu statistike podataka ali i za šire naučne primene. Na žalost, Bebidž nikada nije do kraja realizovao analitičku mašinu zbog njene komplikovane mehaničke konstrukcije i nesavršenosti tehnologije devetnaestog veka. Ipak, njegov rad ima veliki značaj, s obzirom da i moderni računari imaju sličnu strukturu, pa se može reći da je Bebidž praotac modernih digitalnih računara.
