Informatika je mlada nauka čija istorija počinje 1876. godine osnivanjem američkog Bibliotečkog udruženja i prvim izdavanjem decimalne klasifikacije i pravila za rečnički katalog. Filip Drajfus (1962) je od reči information i automatique stvorio pojam informatika a termin informatika prvi put je definisala francuska Akademija nauka 1962. godine.

Najprihvatljiviju definiciju informatike dao je Biro za informatiku u Rimu. i ona glasi:                                                     
  Informatika je disciplina koja izučava fenomen informacija, informacionih sistema,čuvanja , obrade , prenosa i korišćenja informacija u dobrotvorne svrhe čovečanstva.

Informatika je  nastala iz potrebe ovladavanja novim znanjima, tehnikama i tehnologijama u cilju razrešavanja nastalih društvenih problema i protivrečnosti. 

Srodne oblasti su:

Informaciona tehnologija  (IT) je tehnologija koja koristi računare za prikupljanje, obradu, čuvanje, zaštitu i prenos informacija. Danas  je nezamisliv rad sa računarom ako on nije povezan u mrežu, tako da se govori o informaciono  komunikacionoj tehnologiji(IKT )

Odnos računarstva i informatike

Obe discipline se bave problemima čuvanja , obrade, prenosa informacija. Razlika je u tome što informatika razmatra oвe probleme uključujući sve metode, tehnike, uređaje itd. što može biti od važnosti. Računarstvo obuhvata iste probleme, ali samo u meri koja se odnosi na računar. Iz ovoga zaključujemo da informatika može da postoji bez računarstva a obrnuto nije moguće. 

Danas, kada računari postaju sastavni deo života ova dva termina se izjednačavaju.

Razvojem računara i njihove primene izdvojile su se sledeće računarske podoblasti:

Hardversko inženjerstvoje obuhvata razvoj računarskih sistema. Delove računara konstruišu inženjeri koji se bave tom oblašću.

Softversko inženjerstvo bavi se osmišljavanjem, pravljenjem i održavanjem složenih računarskih programa i programskih sistema

Računarska grafika bavi se izradom slika i animacija pomoću računara.

Veštačka inteligencija bavi se tehnikama kao što su mašinsko učenje, računarski vid, prepoznavanje slika, istraživanje podataka itd. (automatsko prepoznavanje lica ljudi na fotografijama, prepoznavanje otisaka prstiju, inteligentno kretanje protivnika u računarskim igrama  ili planiranje optimalne putanje nekog uređaja. )

Baze podataka i informacioni sistemi bave se organizacijom velikih količina podataka tako da se oni mogu što efikasnije prikupljati i upotrebljavati. 

Računarske mreže bave se povezivanjem više računara da bi bila moguća razmena podataka među njima. 

Кriptografija i zaštita bave se razvojem tehnika za zaštitu podataka od neovlašćenog pristupa.