Elektromehanička era
Pronalazak struje je omogućio transformisanje informacija u električne impulse, a to je značilo bržu obradu znanja i informacija. Izgrađen je telegraf, stvorena Morzeova azbuka, Graham Bel je izumeo telefon, a Markoni 1894. godine radio-aparat.
1854 godine George Boole u knjizi "Zakoni mišljnja" postavlja temelje teorije na kojima se zasniva rad modernih računarа
1890. HOLERITOVA MAŠINA
Rastuća populacija u Americi i zahtevi kongresa da se u svakom popisu postavlja više pitanja doveli su do toga da obrada podataka postaje sve duži proces. Procenjeno je da se podaci popisa 1890 neće obraditi pre novog popisa 1900. ukoliko se nešto ne učini na poboljšanju metodologije obrade. Herman Hollerith je pobedio na takmičenju za isporuku opreme za obradu podataka koja bi pomogla u obradi podataka američkog popisa 1890.Bila je to elektomehanička mašina za brojanje i sortiranje podataka koji su unošeni preko bušenih kartica. Brzina obrade je bila 100 kartica u minuti.Kompanija koju je osnovao, Hollerith Tabulating Company, je vremenom postala jedna od tri kompanije koje su činile kompaniju Calculating-Tabulating-Recording 1914, preimenovana u IBM 1924.
1925. Vannevar Bush
Babbage i Hollerith metodi digitalnog računarstva su se retko koristili u naučnim proračunima iako su analogni uređaji kao što je logaritmar bili u širokoj upotrebi naročito u tehničkim proračunima. Vannevar Bush je napravio i diferencijalni analizator kojeg je utemeljila Rockfeller fondacija i to je verovatno bio najveći uređaj za računanje na svetu 1930. godine.
1935 - 1938
Konrad Zuse je u Berlinu 1936.razvio računar Z-1. Bio je to računar sklopljen u dnevnoj sobi Zuseovih roditelja od mehaničkih elemenata koji su za druge potrebe mogli da se kupe u prodavnici.Bio je to relejni računar koji je koristio binarnu aritmetiku. Računar nije proradio zbog loših i nepreciznih komponenti.
1938 je nastavio sa izgradnjom računara Z-2 uz pomoć Helmuta Schreyer-a. Z2 je bio računar sa elektromagnetnim relejima i koristio je bušenu filsmsku traku -upravljački program.
1941. po nalogu vazduhoplovnog eksperimentalnog instituta nemačke konstruiše Zuse 3 koji funkcioniše besprekorno
Pri kraju rata je pobegao u Hinterstein pa potom u Švajcarsku gde je rekonstruisao mašinu Z-4 na univerzitetu u Cirihu i osnovao računarsku kompaniju koja se vremenom pripojila koorporaciji Siemens.
1939.-1944
Prvi programabilni računar konstruisan je u Americi i nazvan je Harvard Mark 1. Bila je to elektromehanička mašina koja je izvršavala komande korak po korak a naredbe su se unosile uz pomoć papirne trake, kartonskih kartica ili prekidača,Razvoj računara je delimično finansirao IBM a računar su konstruisali Hauard Auiken i Dzejms Brajs na univerzitetu Harvard . Završen je 1944. i radio je više od 15 godina,dimenzije računara su bile 17x25x3.5metra a težio je 5 tona i izvodio 3 operacije u sekundi. Bio je jedan od najmoćnijih mašina za računanje svog vremena. Nešto kasnije su napravljene još dve poboljšane verzije ove mašine Harvard Mark II i Harvard Mark III
Prilikom jedne demonstracije mašina je prestala da radi. Razlog je bio noćni leptir koji je ušao u relej. Odatle potiče termin za greške u programima - bag(bug). Ovaj termin uvela je Grejs Hoper.
1937.-1940.
Glavna potreba za podršku ratnim naporima bilo je dešifrovanje uhvaćenih poruka nemačkih snaga.Nemci su za šifriranje svojih poruka koristili Enigmu koju je konstruisao Artur Šerbijus i koja je predstavljala jedan od najboljih šifrarskih sistema.Nemci su bili ubeđeni da se Enigma ne može dešifrovati pa su mašinu koristili za sve vrste komunikacije .
Na dešifrovanju Enigme se radilo na tri fronta,u Poljskoj, Fancuskoj i Engleskoj, ali kako je jedna po jedna zemlja podpadala pod hitlerovu čizmu to su sva znanja , do tada sakupljena o Enigmi, ustupljena Englezima koji su svaki podatak o ovoj mašini smatrali vrhunskom tajnom.Škola za kodove i šifre britanske vlade u Bletchey Parku, koji se nalazi na pola puta između univerziteta Oxford i Cambridge, postala je centar savezničkih nastojanja da dešifruje Enigmu.
Banka ranih računara sagrađenih da dešifruju poruke Enigme , poznatih kao "bombe" nalazila se u Bletchey Parku. Prvu "bombu" su izmislili poljaci a 1940, Tjuringova "bomba" je omogućila rutinsko čitanje signala nemačkog ratnog vazduhoplovstva.
Alen Tjuring 1937. publikuje ideju tzv."Tjuringove mašine". Ideja Tjuringa se sastojala u filozofskoj zamisli univerzalne mašine koja bi svaki problem smatrala algoritamski rešivimako se on može zapisati u obliku programa za tjuringovu mašinu i izvršiti u konačnom vremenu
KOLOS
Računar Kolos (Colossus) je bila mašina koju su koristili Britanci da bi razbijali nemačke šifre za vreme Drugog Svetskog rata.Kolos je dizajnirao inženjer Tomi Flauers (Tommy Flowers) u saradnji sa matematičarom Maksom Nojmanom (Max Newman) u istraživačkom centru u mestu Dolis Hil(Dollis Hill), u Londonu. Računar je bio smešten u Blečli Parku (Bletchley Park).
Prototip Mark I, je počeo sa radom u decembru 1943. godine i bio je u službi sve do februara 1944. godine. Usavršavanje je bilo od velikog značaja i tako je već u junu 1944. godine pušten u rad Mark II, a do kraja rata proizvedeno je čak 10 Kolos računara.Kolos računari su se koristili za dešifrovanje poruka koje je nemačka Lorenc mašina prethodno šifrovala.
JOHN VON NEUMANN
1945. godine objavljivanjem radova čuvenog matematičara John von Neumann (1903-1957) svetlost su ugledli teorijski principi rada savremenoh računara. TAKO SU STVORENI USLOVI ZA NASTANAK KVALITATIVNO NOVIH RAČUNARSKIH MAŠINA.
EDSAC (engl. Electronic Delay Storage Automatic Calculator) ili fon Nojmanova mašina, prvi je računar sa ugrađenim programom i predstavlja bazični primer prvih digitalnih računara. Ova arhitektura računara je odigrala veliku ulogu u daljem razvoju računarstva Svi računari danas se zasnivaju na fon Nojmanovom principu . John von Neumann je proglašen jednim od najvećih matematičara 20. veka. Radio je u timu koji je razvijao prvi elektronski računar ENIAC i bio je glavni dizjner računara EDVAC
