Informaciono doba

U razvoju ljudskog društva razlikujemo:                
poljoprivredno doba (komunikacijske tehnologije-govor,pismo)
industrijsko doba  (komunikacijske tehnologije-štampa)
informaciono doba (komunikacijske tehnologije-telekomunikacije) 

INFORMACIONO DRUŠTVO je  društvo u kome stvaranje, distribucija i manipulacija informacijama postaje značajna kulturna i ekonomska aktivnost

Doba u kome živimo   karakteriše:

• Integracija sistema i  deljenje znanja.

•  Trenutan prenos informacija

• Računarska pismenost unapređuje naš svakodnevni život i profesionalni rad.

• Aplikacije omogućavaju primenu računara skoro svuda olakšavajući nam rad. 

• Računari postaju način života pretvarajući svet u globalno selo.  

• IT utiču na položaj građanina, kulturu, društvene zajednica i trgovinu(bolja organizacija sopstvenog života, više slobodnog vremena )

• Informatičko društvo je koncipirano da se u njemu uči tokom celog života, omogućavajući ali i zahtevajući od svih da konstantno usvajaju nova znanja. 

• IT poseduje potencijal za jačanje civilnog društva. 

• Nove IT menjaju načine na koje radimo, učimo i komuniciramo među sobom i postaje osnovni pokretač ekonomskog rasta i globalizacije 

• Digitalizacija informacija   
  Prednosti digitalizacije informacija
  Sistemsko skladištenje informacija
  Neograničenost broja kopija
  Nepropadanje u fizičkom smislu
  Dostupnost informacijama
  Nematerijalna forma smanjuje troškove na nulu
  Ekološki 100% efektna

Loša strana IT : 

•  zloupotreba informacija/političke ili ekonomske svrhe/

•  kraj privatnosti/online krađa identiteta/

•   zamagljivanje realnosti/virtualna realnost, računarske igrice.../

•  zavisnost od tehnolgija/internet zavisnost, TV zavisnost.../

• dolazi do društvenih i regionalnih podeljenosti po principu digitalne nejednakosti   (razdvajanja onih koji imaju, od onih koji nemaju IT tehnologije) .
  Uloga države je da svima omogući ovaj pristup, podstiče konkurenciju u cilju nižih cena i većeg izbora, ali i da poveća vladanje tehničkim znanjima. IT će doprineti integraciji zemalja u razvoju u informatičko društvo, olakšaće širenje znanja i ekonomija, a tako i podsticati kulturnu raznolikost. 

DIGITALNA PISMENOST predstavlja sposobnost pronalaženja, ocene, korišćenja i stvaranja sadržaja korišćenjem tehnologije i interneta.     

Digitalno  opismenjena osoba je ona koja:

• prihvata potrebu da koristi informacije

• postavlja pitanja da bi dobila informacije

• ume da identifikuje  i koristi izvore informacija koji uključuju tehnologije zasnovane na računarima

• razvija uspešne strategije istraživanja‚

• organizuje, vrši  procenu i  uvrštava nove informacije u već postojeće celine znanja 

• shvata značaj tačne i kompletne informacije za donošenje odluka 

• koristi informacije u procesima kritičkog razmišljanja i u rešavanju problema