Пољска
Званичан назив: Република Пољска
Државно уређење: парламентарна република
Површина: 312.685 km2
Број становника: 38.230.000 ст. (2002.)
Густина насељености: 122,3 ст./km2
Главни град: Варшава (1,61 мил. ст.; 2002.)
Званични језик: пољски
Валута: пољски злот
ДБП/ст.: 5.426 $ (2003.)
Пољска (Република Пољска), држава на североисточном ободу Средње Европе, између јужне обале Балтичког мора на северу и планинског венца Карпата на југу. Има површину 312.685 km2, 38.230.000 ст. (2002.) и густину насељености 122,3 ст./km2. Главни град је Варшава (1,61 мил. ст.; 2002.). Званични језик је пољски. Државно уређење: парламентарна република.
Око 50% државе заузима Немачко-пољска низија (Поморје, Мазурија, Великопољска низија) са моренама. Јужно од појаса приморског рељефа издиже се Шлеска висораван на западу и Лублинска на истоку. На граници са Чешком налазе се громадне планине Судети; у северном подножју Карпата је Шлеска котлина. Клима је умерено-континентална. Веће реке су: Висла, Сан, Буг, Одра и Варта. Бројна глацијална језера су Снјардви и Мамри. Листопадне шуме у низијама су искрчене; на моренама, песку и лесу – мешовите шуме букве и јеле, а изнад њих – смрека. Шуме покривају 29% територије.
У Другом светском рату Пољска је изгубила 22% или 6,5 милиона становника. Између 1939. и 1946. смањен је број становника са 34,8 на 23,8 милиона, а затим порастао услед миграција из Француске, Белгије, Русије и др. Национално хомогено становништво: 97% Пољаци.
У иностранству ради 9,5 мил. Пољака (САД, Француска, Бразил, Немачка и др.). Верска структура: 91% католици, православци и др.
Већи градови (2002.): Лођ (784.000 ст.), Краков (734.000 ст.), Вроцлав (633.000 ст.), Познањ (581.000 ст.), Гдањск (457.000 ст.), Шћећин (416.000 ст.), Бидгошћ. Лублин и Катовице.
Развијена пољопривреда – житарице, кромпир, шећерна репа, дуван, лан, хмељ; развијено рибарство. (Балтичко море, Атлантски океан) и шумарство (Карпати). Рудно богатство: камени угаљ (Горња Шлеска, Лублин, Валбжих, Нове Руде, 1. у Европи), мрки угаљ (Белчатов, Конин, Богатиње), природни гас (ЈИ Карпата), бакар (Глогов, Болесјавец, Злоторија), олово, цинк, гвоздена руда и камена со.
Индустрија и енергетика: црна и обојена металургија (Горња Шлеска), хемијска (Лођ, Познањ, Пулав, Шћећин), вештачка ђубрива, машинска (Варшава, Краков, Гдањск), текстилна, прехрамбена, бродоградња (Гдањск, Гдиња, Шћећин), ел. (Варшава, Вроцлав), рафинерије нафте, фармацеутска, дрвна, дуванска, гумарска, термоелектране и др. Главне луке: Гднња, Гдањск и Шћећин; 9 аеродрома.
Новчана јединица: пољски злот; 5.426 $ ДБП/ст. (2003.).
Варшава, главни град Пољске (1,61 мил. ст.; 2002.) на обали Висле. Основан је 1300. год.; развијао се као трговински центар. Пао је под пољску власт 1526. и постао престоница 1596. Варшавом су владали Руси, Пруси и Немци. Окупирали су је Немци и у Првом и Другом светском рату. Најтежа разарања доживео је Варшавски гето, четврт у којој је живело око 300.000 Јевреја, који су 1943. подигли устанак против немачке окупације. Немци су угушили устанак и убили готово све становнике четврти. После рата град је реконструисан. Варшава је управни, индустријски (металургија, машиноградња, аутомобилска, хемијска, текстилна, прехрамбена), образовни (универзитет, 1816.) и културни (стари град– под заштитом UNESCO, катедрала Св. Јована (15. в.); Краљевски дворац (1596-1764.), палата Красински (1677-1683.), библиотеке, музеји) центар Пољске.
Албанија Андора Аустрија Белгија Белорусија Босна и Херцеговина Бугарска Ватикан Велика Британија Грчка Данска Естонија Ирска Исланд Италија Кипар Летонија Литванија Лихтенштајн Луксембург Мађарска Македонија Малта Молдавија Монако Немачка Норвешка Пољска Португалија Румунија Русија Сан Марино Словачка Словенија Србија Украјина Финска Француска Холандија Хрватска Црна Гора Чешка Швајцарска Шведска Шпанија