Немачка

Званичан назив: Савезна Република Немачка

Државно уређење: савезна парламентарна република

Површина: 357.027 km²

Број становника: 82.500.000 ст. (2005.)

Густина насељености: 231,1 ст./km²

Главни град: Берлин (3,39 мил. ст.; 2003.)

Званични језик: немачки

Валута: евро

ДБП/ст.: 29.118 $ (2003.)

Немачка (Савезна Република Немачка), држава у Средњој Европи, између Алпа на југу, Северног и Балтичког мора на северу. Има површину 357.027 km², 82.500.000 ст. (2005.) и густину насељености 231,1 ст./km². Главни град је Берлин (3,39 мил. ст.). Званични језик: немачки. Државно уређење: савезна парламентарна република.

Немачка обухвата Севернонемачку низију на северу (део Немачко-пољске низије), Средњонемачко средогорје између Рајнске висоравни на западу, Чешког масива на истоку, Швапске и Франачке Јуре на југу. На крајњем југу Немачке налази се део Северних Алпа изнад брежуљкастог предгорја Швапско-баварске висоравни. У северозападном делу клима је приатлантска, а у унтрашњости умерено-континентална. Веће реке у сливу Северног мора су: Рајна, Мозел, Некар, Мајна, Лаба, Емс и Везер; у сливу Балтичког мора: Одра и притока Ниса; у сливу Црног мора: Дунав. Лех, Изар, Ин, Алтил и Наб. Бројна језера: Боденско (дели са Аустријом и Швајцарском), Кимско, Штарнбершко, Мирицко, Шверинско и др. Већи део Немачке је у појасу листопадних шума (храст, буква), на песку и низијама су вештачки засади обичног бора, на већим висинама шуме смреке и јеле, у Алпима букове, мешовите и четинарске шуме (смрека, ариш). Шуме покривају 30,6% територије.

Немачка је густо насељена држава, посебно у градским агломерацијама у Руру, Франкфурту, горњем Порајњу, околини Штутгарта, Берлина, Хамбурга и Минхена. Национални састав: 91,1% Немци, Лужички Срби (Горња и Доња Лужица), Данци, Фризијци и странци из Турске, Италије, Грчке, Пољске и др. Верска структура: 37% протестанти (на северу), 35% католици (на југу) и др.

Већи градови (2003.): Хамбург (1,73 мил. ст.), Минхен (1,23 мил. ст.), Келн (969.000 ст.), Франкфурт на Мајни (644.000 ст.), Есен (585.000 ст.), Бремен (543.000 ст.), Дортмунд, Штутгарт, Дизелдорф, Дуизбург, Хановер, Лајпциг, Нирнберг и Дрезден.

Припада групи седам привредно најразвијенијих држава света.

Биљна производња: раж, пшеница, јечам, кукуруз, кромпир, шећерна репа и винова лоза. Развијено сточарство (месни производи међу првима у свету), развијено речно и морско рибарство. Рудно богатство: камени угаљ (Рур, Сар, Сигерланд, Ахен) – база ране индустријализације, мрки угаљ (1. у свету), нафта и природни гас, гвоздена руда, камена со, уран, поташа, олово; термоелектране, хидроелектране.

Разноврсна индустрија (Рур, Сар, Берлин, Дрезден, Хале, Штутгарт, Минхен, Хамбург, Франкфурт): црна и обојена металургија, хемијска, текстилна, машинска, оптичка, бродоградња, аутомобилска, електротехничка индустрија, дрвна, електронска.

Највеће луке су: Хамбург, Вилхелмсхафен, Бремерхафен, Росток, Либек, Бремен. Каналска пловидба: Мителандски канал, Мајна-Дунав, Килски, Дортмунд-Емз. Речна пристаништа су: Дуизбург, Манхајм, Лудвигсхафен, Карлсруе, Келн; развијен друмски, ваздушни и железнички саобраћај; 35 аеродрома (највећи у Франкфурту, Минхену, Дизелдорфу и Хамбургу). Новчана јединица: евро; 29.118 $ ДБП/ст. (2003.).

Берлин, главни град Немачке, на реци Шпре, са 3,39 мил ст. (2003.). Основан је у 13. в.; члан Ханзе (Савез европских трговачких градова), резиденција Хоенцолерна, главни град Бранденбурга, Пруске (1701.), Немачког царства (1871-1918.), Вајмарске републике (1919-1932.) и Трећег рајха (1933-1945.). У Другом светском рату је разорен, а 1948. је подељен на источни и западни део. Када су 1949. успостављене независне владе у Источној и Западној Немачкој, Источни Берлин постао је главни град Источне Немачке, а Западни Берлин, иако је био окружен Источном Немачком, постаје део Западне Немачке (Берлински зид; 1961-1989.). Главни град Немачке постао је, поново, 2000. године. Бројне културне установе: египатски, пергамски, технички музеј, галерије, Бранденбуршка капија, позориште, опера, дворци; образовни, индустријски (електроиндустија, хемијска, прехрамбена) и саобраћајни центар Немачке.