Босна и Херцеговина

Званичан назив: Босна и Херцеговина

Државно уређење: парламентарна република

Површина: 51.197 km2

Број становника: 3.720.000 ст. (2003.)

Густина насељености: 72,7 ст./km2

Главни град: Сарајево (434.000 ст.; 2002.)

Званични језици: српски, бошњачки и хравстки

Валута: конвертибилна марка

ДБП/ст.: 1.874 $ (2003.)

Босна и Херцеговина, држава Јужне Европе, налази се у Југоисточној Европи, на додиру динарског простора са јужним ободом Панонског басена. Излази на Јадранско море код Неума. Има површину 51.197 km2, 3.720.000 ст. (2003.) и густину насељености 72,7 ст./km2. Главни град је Сарајево (434.000 ст.; 2002.). Званични језии су српски, бошњачки и хравстки. Државно уређење: парламентарна република.

Равничарски крајеви се јављају само на северу (Босанска Посавина и Семберија). Према југу равнице прелазе у побрђе и планине (Динарске планине правца пружања северозапад-југоисток). У северном и североисточном делу преовладавају узвишења између којих се налазе сразмерно широке долине река, које теку према северу и планинске котлине (Сарајевско-зеничка, Тузланска). У југозападној Босни јављају се крашка поља (Купрешко, Гламочко, Дувањско, Ливањско). У источној Босни налазе се шумовите планине (Јавор, Озрен, Романија, Јахорина, Трескавица), високе заравни (Гласинац) и дубоко усечене долине Дрине, Праче, Криваје и њихових притока. Јужно од црноморско-јадранског развођа босанско-херцеговачки крш се спушта према Јадранском мору. Виши део чине Рудине, а нижи Хумине.

Клима је у северном делу умерено-континентална, у средишњем делу планинска, а у Херцеговини субмедитеранска. Највеће реке су Сава, Уна, Врбас, Босна, Дрина (припадају Црноморском сливу) и Неретва (припада Јадранском сливу), понорница Требишњица. На северу преовладавају листопадне шуме (храст лужњак, бели јасен), на узвишењима северозападног дела храст, цер и сладун, који прелазе у динарске букове шуме. На већим висинама расту смрекове и јелове шуме, а у Херцеговини је вегетација сиромашнија. Шуме покривају 48% површине.

Државно уређење Босне и Херцеговине дефинисано је Дејтонским споразумом (потписан 14. децембра 1995. године, после грађанског рата који је започео 6. марта 1992. године). Босна и Херцеговина се састоји од две конститутивне јединице: Федерације БиХ (51% територије, главни град Сарајево) и Републике Српске (49% територије, главни град Бања Лука)

Рат је променио демографске карактеристике. Страдало је око 250.000 ст. Етнички је хетерогена држава (2000.): Бошњаци (некада Муслимани) 48%, Срби 37%, Хрвати 14% и остали. По вероисповести: муслимани 40%, православци 31%, католици 15% и остали.

Пољопривреда– житарице, кромпир, поврће, воћарство, винова лоза, сточарство, шумарство. Рудно богатство: мрки угаљ, лигнит, гвожђе, боксит, камена со, барит.

Индустрија: машиноградња, индустрија метала, хемијска, дрвна, текстилна, кожарска, прехрамбена, дуванска и електротехничка. Туризам слабо развијен. Два међународна аеродрома: Сарајево и Бања Лука.

Већи градови (2002.): Бања Лука (179.000 ст.), Тузла (112.000 ст.), Зеница (105.000 ст.), Бихаћ (85.000 ст.), Горажде (86.000 ст.), Мостар (72.000 ст.), Брчко (41.000 ст.), Бијељина (35.000 ст.)

Новчана јединица: конвертибилна марка; 1.874 $ ДБП/ст. (2003.).

Сарајево, главни град државе, налази се у долини Миљацке. У њему се преплићу утицаји исламских и западних културних утицаја: пијаца Башчаршија, многобројне џамије: Бегова џамија (1525-1531.), Алипашина џамија (1560-1561.), Царева џамија (1450.), православна црква (16. в.), градска већница (1892-1896.), Народни музеј, Музеј града Сарајева,. У околини града налази се бања Илиџа и крашко врело Босне, као и међународни аеродром.

Бања Лука, главни град Републике Српске, налази се у северном делу земље у долини реке Врбас. Поред реке се налази се тврђава Каштел (1595-1603.), а у граду је и Народни музеј Републике Српске.