Молдавија

Званичан назив: Република Молдавија

Државно уређење: парламентарна република

Површина: 33.843 km2

Број становника: 4.200.000 ст. (2005.)

Густина насељености: 124,1 ст./km2

Главни град: Кишињев (592.900ст. 2007.)

Званични језик: молдавски

Валута: молдавски леј

ДБП/ст.: 460 $ (2003.)

Молдавија (Република Молдавија), држава у Источној Европи, у северозападном залеђу Црног мора и југозападном делу Источноевропске низије, између реке Дњестра (граница са Украјином) и Прута (граница са Румунијом); површина 33.843 km2; 4.200.000 ст. (2005.); густина насељености 124,1 ст./km2; главни град: Кишињев (592.900ст. 2007.); званични језик: молдавски; државно уређење: парламентарна република.

Средишњи део Молдавије обухвата Средњомолдавско побрђе (лесне наслаге), јужни део је низија, а на североистоку Придњестарска висораван. Клима је умерено-континентална. Најдуже реке су Дњестар и Прут. На северу се налазе листопадне шуме (храст, буква, црни граб, липа, јова), у средишњем делу шумостепа која према југу и уз Дњепар прелази у степу. Шуме покривају 11% територије.

У прошлости је Молдавију одликовао висок природни прираштај и досељавање из других делова СССР-а. Од 1990-их година број становника опада.

Већину ст. чине Молдавци (48%), Украјинци, Руси (источно од Дњестра), Гагаузи на југу, Бугари и др. Верска структура: углавном православци.

Већи градови (2003.): Тираспољ (185.000 ст.), Балци (146.000 ст.) и Тигина (125.000 ст.).

Скромна пољопривреда: житарице, поврће, крмно биље, воће, винова лоза, говедарство, живинарство. Рудно богатство: гипс, нафта, природни гас (на Ј), ХЕ „Дубасари” на Дњепру, ХЕ „Костешти” на Пруту, термоелектране.

Индустрија: прехрамбена, машинска, хемијска, електротехничка индустрија, индустрија грађевинског материјала, метална, текстилна. Речни саобраћај на Дњестру; пристаништа: Бендер и Рибница; међународни аеродром.

Новчана јединица: молдавски леј; 460 $ ДБП/ст. (2003.).

Кишињев, главни град Молдавије (592.900ст. 2007.) на притоци Дњепра. Основан у 15 в.; Турци освоји у 16 в., уступљен Русији 1812.; Румунији 1918, Совјетском Савезу 1940. и постао престоница Молдавске Совјетске Републике. Главни град Молдавије од 1991. и културно-образовни центар државе. Старо градско језгро уништено у Другом светском рату: православна црква, сада музеј (1830-1836.), Мазаракијевска црква (1752.), Етнографски музеј, Уметничка галерија, Пушкинов музеј, универзитет (1945.), академија науке. Текстилна, прехрамбена, металопрерађивачка индустрија.