Мађарска

Званичан назив: Република Мађарска

Државно уређење: парламентарна република

Површина: 93.030 km

Број становника: 10.198.315 ст. (2001.)

Густина насељености: 109,6 ст./km2

Главни град: Будимпешта (1,74 мил. ст.; 2002.)

Званични језик: мађарски

Валута: мађарска форинта

ДБП/ст.: 8.162 $ (2003.)

Мађарска (Република Мађарска), држава у Средњој Европи, у средишњем делу Панонске низије. Има површину 93.030 km2, 10.198.315 ст. (2001.) и густину насељености 109,6 ст./km2. Главни град је Будимпешта (1,74 мил. ст.; 2002.). Званични језик је мађарски. Државно уређење: парламентарна република.

У рељефу доминира низија и брежуљци. Мађарска обухвата 4 регионалне целине: Трансдунавско побрђе и ниске планине, Мађар­ско средогорје и ниске планине (Кишалфелд, Алфелд), Мали Алфелд (низија западно од Дунава) и Велики Алфелд (Велика мађарска низија). Источно од Дунава су наслаге леса (плодно тло). Клима је умерено-континентална. Најдуже реке: Дунав (тече границом према Словачкој и дели државу по средини на западни и источни део), са притокама: Тисом, Дравом (граница са Хрватском) и Рабом.

У западном делу је језеро Балатон (Блатно) – највеће у Средњој Европи. Мађарској припада део Нежидерског језера (дели га са Аустријом). У Алфелду природну вегетацију чини степа (култивисана); у западним деловима и на планинама налазе се листопадне шуме (храст, буква, јавор, бреза), у равници поплавне шуме (врба, топола, храст лужњак). Шуме покривају 19% територије.

Национално хомогена држава, јер Мађари чине 98% ст., следе Роми, Немци. Верска структура ст.: 67,5% католици, протестанти, православци, Јевреји и др.

Већи градови су (2002.):, Дебрецин (207.000 ст.), Мишколц (182.000 ст.), Сегедин (164.000 ст.), Печуј (160.000 ст.) и Ђер (129.000 ст.).

Развијена пољопривреда: кукуруз, житарице, пиринач, кромпир, шећерна репа, дуван, сунцокрет, соја, уљана репица, лан, конопља, винова лоза (планина Мечек, северно од Блатног језера, околина Егера и Ђенђеша, околина Токаја), сточарство, рибарство (Дунав, Тиса, вештачки рибњаци). Рудно богатство: боксит (Бакоњска шума), манган (Уркут), уран (Мечек), лигнит, нешто нафте и природног гаса.

Индустрија је развијена у ширем подручју Будимпеште (црна и обојена металургија, машинска, петрохем., фармацеутска, електротехничка индустрија, хемијска, обуће, папира, кожарска, намештаја, рафинерије нафте). Већа речна пристаништа су: Чепел (Будимпешта) и Дунауварош. Главне извозне луке: Копер (Словенија) и Ријека (Хрватска); међународни аеродром у Будимпешти. Развијен туризам: Блатно језеро и Будимпешта.

Новчана јединица: мађарска форинта; 8.162 $ ДБП/ст. (2003.).

Будимпешта, главни град Мађарске (1,74 мил. ст.; 2002.) формиран 1873. спајањем Будима на десној и Пеште на левој обали Дунава. Најстарији трагови насеља су из неолит; остаци римског насеља (2. в.). Од 15. в. престоница је Мађарске. Турци су владали градом 1541-1686. После Другог светског рата Будимпешта се развија под комунистичком влашћу (грађански немири 1956. и 1980.). Године 1989. проглашена Мађарска Република. Културни (Краљевски дворац 19. в, Катадрала Св Стефана 1851-1905., синагога 1854-1859.– највећа у Европи, Неоготска црква Св. Матије 19. в., Рибарска тврђава, парламент, опера и др.) и образовни (универзитет; 1635., високе школе, академија наука и уметности, библиотеке и др.) центар земље. У Будимпешти се налазе бројна купалишта на термалним изворима, нека још из времена Турака (Рац, Фудас, Гелерт, Часар). Индустрија: машинска, моторних возила, турбина, локомотива, трактора, електротехничка индустрија, прехрамбена, дрвна. Центар железничког и друмског саобраћаја Мађарске, пристаниште на Дунаву; међународни аеродром.