8.3.3. Svojstva i primena soli

Soli su kristalne supstance visoke temperature topljenja. To su jonska jedinjenja koja se sastoje od katjona metala i anjona kiselinskog ostatka. Soli mogu biti različitih boja. Većina soli se rastvara u vodi i one daju vode ukus, a neke i tvrdoću (karbonari i hidrogenkarbonati magnezijuma i kalcijuma).

Hemijske reakcije soli su brojne. Najznačajnije su sledeće reakcije:

1. reakcija soli sa kiselinom

npr. karbonati reaguju sa hlorovodoničnom, sumpornom i azotnom kiselinom gradeći odgovarajuću so, ugljenik(IV)-oksid i vodu

Sledeći snimak prikazuje reakciju između natrijum-karbonata i hlorovodonične kiseline.

Jednačina hemijske reakcije je: Na₂CO₃ + 2HCl → 2NaCl + CO₂ + H₂O

2. reakcija soli sa bazom

npr. soli aluminijuma, gvožđa i bakra reaguju sa bazama alkalnih i zemnoalkalnih metala. Na ovaj način se mogu dobiti hidroksidi metala koji ne mogu nastati reakcijom njihovih oksida sa vodom.

npr.

CuSO₄ + 2NaOH → Cu(OH)₂ + Na₂SO₄

FeSO₄ + 2NaOH → Fe(OH)₂ + Na₂SO₄

Fe₂(SO₄)₃ + 6NaOH → 2Fe(OH)₃ + 3Na₂SO₄

3. reakcija soli sa metalom

U reakciji nekih soli i metala dolazi do zamene jona metala iz soli sa metalom koji reaguje

npr.

Zn + FeSO₄ → ZnSO₄ + Fe

Na sledećem snimku je prikazana reakcija do koje dolazi kada se bakarna žica uroni u vodeni rastvor srebro-nitrata.

Jednačina hemijske reakcije je: Cu + 2AgNO₃ → Cu(NO₃)₂ + 2Ag

4. reakcija dvostruke izmene

dve soli mogu reagovati međusobno ukoliko pri toj reakciji nastaje slabo rastvorna so tj. talog. Pri ovoj reakciji joni metala menjaju mesta.

npr.

AgNO₃ + NaCl → AgCl ↓+ NaNO₃