Načini izvršavanja instrukcija

Postoje tri osnovna načina izvršavanja instrukcija kod mikroprocesora: serijsko, paralelno i protočno.

Serijsko izvršavanje instrukcija je najsporije, najpreciznije, najstarije, ne zahteva posebne vrste procesora .

Svaka sledeća instrukcija programa se mora prvo završiti sa obradom da bio sledeća instrukcija mogla da se preuzme u obradu.

Dužina trajanja ciklusa mora biti dovoljno dugačka da bi svaka instrukcija imala vremena da se izvrši štoznatno usporava rad procesora.

Paralelno izvršavanje je brzo, zahteva više ciklusa instrukcija, zahteva posebne tipove procesora, dovoljno je precizno i novijeg je datuma.

Sada se ne čeka izvršenje jedne instrukcije već je moguće istovremeno obrađivati više instrukcija u realnom vremenu.

Protočno (pipeline) izvršavanje instrukcije omogućava razbijanje svakog koraka u obradi instrukcije na njene sastavne delove.

Na ovaj način se ne ubrzava pojedinačni proces obrade podataka.

Postoji podela protočnog izvršavanja na izvršavanje gde je redosled izvršavanja instrukcija bitan i tamo gde nije.