Prenosni računar - Laptop

Prvi računari su bili isključivo kućni računari, popularno zvani kao desktop računari. Znači, ako je bilo potrebno da korisnik koristi računar na dva mesta, imao je dve opcije: da kupi drugi računar (i da podatke prenosi na floppy disketama) ili da nosi svoj kućni računar sa sobom.

I proizvođači računara su uvideli ovu problematiku, i tako su nastali portabilni, tj. prenosivi računari. Za razliku od kućnih računara, portabilni računari su integrisali sve delove jednog kućnog računara u jednu veliku kutiju, uključujući i monitor i tastaturu. Međutim, oni su na početku bili dosta različiti u odnosu na današnje laptopove. Zapravo, razvoj prenosivih računara možemo podeliti na dve etape: na „prtljažne“ i na laptop računare. Prvi prenosivi računari su poznati kao „prtljažni“ računari (eng. Luggable Computers), pošto su bili toliko veliki (kao šivaće mašine) i toliko teški (10-25 kg), da je njihovo nošenje bilo sve samo ne udobno. Njihova veličina i težina (između ostalog) proizilazi iz činjenice da je kutija računara integrisala u sebi i CRT monitor. Ovi računari su zapravo stariji od prvog PC-a, budući da je prvi takav računar, IBM 5100, predstavljen još 1975. godine.

Pravim portabilnim tj. prenosivim računarima se smatraju oni kod kojih je CRT monitor zamenjen sa ravnim tj. flat (npr. LCD) monitorom, jer su oni dovoljno mali i laki da se mogu udobno prenositi. Ovi računari su poznati kao laptop računari, jer se mogu staviti u krilo (umesto da se stave na sto, kao kod desktop računara). Laptop računari su otprilike onoliko stari koliko i PC računari. Međutim, za razliku od nekih dizajna kod kojih se ne zna, ko ga je izmislio ili je to pod znakom pitanja, kod laptop računara se tačno zna, da ga je izmislio i dizajnirao Bill Moggridge (1943-2012). Moggridge je znači otac svih laptopova. Moggridge je izmislio prvi laptop računar, GRiD Compass 1100, još 1979. godine, i predstavio ga 1982. kao GRiD Compass 1101 . Imao je Intel 8086 procesor na 8 MHz, flat monitor, ali za razliku od kasnijih laptopova, još nije imao ugrađenu bateriju. Težio je 5 kg i koštao je 8150 dolara. Zbog visoke cene, glavni kupac ovog računara je bila američka vlada i NASA.

Blok šema laptop računara

Blok šema laptop računara zavisi od hardvera koji se koristi u laptopu, a ponekad i sami proizvođači vole da menjaju unutrašnjost. Tako se na primer blok šema laptop računara bez integrisane grafičke kartice razlikuje od blok šeme sa integrisanom karticom (npr. unutar procesora). Zbog ovih razloga ne postoji uniformna blok šema za laptop računare.

Budući da laptop računar integriše sve komponente u kutiju računara (miš, tastaturu, monitor, itd.), blok šema laptop računara treba konkretno da sadrži i ove komponente.

Pretpostavimo (radi jednostavnosti) da procesor ima ugrađenu APU jedinicu, tj. integrisanu grafičku karticu. Ovo smanjuje broj modula na blok šemi za jedan ili dva, budući da nema potrebe da se crta posebni element za diskretnu grafičku karticu i za severni most.

Sve komponente laptop računara su povezane magistralom. Kod miša (tzv. Touchpad) i tastature je komunikacija jednosmerna, jer je reč o ulaznim uređajima. Međutim, kod monitora je ostala dvosmerna komunikacija, u slučaju da LCD ekran implementira i touchscreen funkcionalnost (osetljivost na dodir).

Procesor (sa APU jedinicom) komunicira sa RAM memorijom, s jedne strane, i sa grafičkom memorijom, s druge. Iako smo do sad rekli da procesor komunicira sa svim delovima računara, ta komunikacija nije uvek direktna, nego se odvija preko skupa čipova, tj. preko čipseta (eng. Chipset). Kod PC računara možemo razlikovati dve vrste čipseta: severni most (eng. Northbridge) i južni most (eng. Southbridge). Severni most uglavnom vrši komunikaciju sa vrlo brzim komponentama (kao što je grafička kartica i operativna memorija), dok južni most vrši komunikaciju sa sporijim uređajima, kao što su hard diskovi, periferije (miš, tastatura), komunikacione linije (npr. mrežna kartica), itd. Budući da je grafička kartica (zajedno sa njenim kontrolerom) u ovom slučaju integrisana u procesor (APU), a kontroler za komunikaciju sa operativnom memorijom (RAM) se takođe može integrisati u procesor, na taj način više ni nemamo potrebu za severnim mostom. Zato ova blok šema ima samo južni most.