Пар ријечи о ДНК истраживањима

У свијету се извјесно вријеме баве генетским испитивањима. Код нас је било пар мањих истраживања.

 У једном днк пројекту упоређени су днк резултати једног Вукотића поријеклом из Чева, једног Авдаловића поријеклом из Гацка и једног Пејовића поријеклом из Комана.

Утврђено је да им заједнички предак није живио у задњих 600 година. За Авдаловиће је Андрија Лубурић почетком ХХ вијека забиљежио тврдњу да потичу од Гардашевића са Чева. Предак Вукотића – Драгоје и Гардаш били су браћа и живјели су прије око 400. година.

Пејовићи у Команима чувају предање да су Озринићи и Озрови потомци. У Чеву је упамћено предање да је Пејо био побратим војводе Драшка Поповића са којим је у младости био у хајдуциам у Херцеговини. Драшко је Пеја и његову браћу настанио код Бездана у Заљућу, одакле су нешто касније са Драшковим стрицем Радулом селе у Комане. Према овим резултатима предање упамћено на Чеву је ближе истини.

 Сматрам да би у оваквим истраживањима требало из једног братства узети днк најмање три рођака и то из најудаљенијих огранака да би се добили озбиљни резултати. А онда тек упоредити резултате једног братства са другим братствима у племену. И тако за сва племена. Само на тај начин би се добили респектабилни резултати.

На жалост до озбиљнијих истраживања ове врсте неће доћи у скорије вријеме. Државу овакви пројекти не интресују. За појединца је ово истраживање скупо, јер код нас тренутно наплаћују од 12.000 динара по човјеку, а има и скупље, да не помињем иностранство. У ово вријеме кризе није нимало лако издвојити толико новац, па тешко можемо очекивати да се обаве иоле озбиљнија истраживања.

 2004. године су узети узорци кнеза Лазара и његовог сина Стефана Лазаревића. Ни код нас ни у Енгелској нису успјели да реконструишу днк. Успјели су само да потврде да се ради о оцу и сину. Исто тако ни код нас ни у Америци нису успјели да издвоје днк људи који су живјели у Лепенском виру. Према тврдњама наших научника данас не постоје методе и хемикалије којима се може утврдити днк људских остатака старијих од 500 година.

Недавно је на вјестима јављено да су нађени остаци енглеског краља Ричарда III и да се днк из костију поклапа са днк потомака који данас живе. Нисам стручњак у овој области али ми је чудно да Енглези могу да дођу до резултата, а код нас се тврди да је то немогуће. 

 Резултати истраживања у Европи показују да око 90% становништва континента сачињавају  ''Р1а'', ''Р1б'' и ''И''. Интресантно је да су становници Скандинавије по процентима подједнака генетска мјешавина ове три групације људи.

Историја нас учи да су најбројнији стари народи били Келти, Германи и Словени. У већини земаља западне Европе више од пола становништва има днк ''Р1б''. То су потомци некадашњих Келта, Гармана и вјероватно старих Римљана. Према томе Келти и Германи нису два различита народа већ један, бар по днк.

Словенски народи имају ''Р1а'' и ''И''. Интресантно је са ''Р1а'' има више од трећине становништва Индије, значајан проценат Иранаца и нешто становника других земаља Азије. 

Европљани говоре индоевропским језицима. Неки генетичари данас сматрају да су људи са хаплогрупом ''И'' најстарији Европљани и да су доселили са Блиског Истока и да су дошли преко Босфора. То је теорија која мислим да није баш поткријепљена са неким значајним доказима. Групације са ''Р1а'' и ''И'' могле су се састати и измијешати и на Кавказу и оданде заједно доселити у Европу.

Да поменем и днк са ознаком ''Е'' карактеристичан за Грке и бијеле становнике сјеверне Африке, и ''Ј'' карактеристичан за народе Блиског Истока.

Становници Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Словеније и Македоније су иста генетска мјешавина. Разлика између становника ових република је само у вјери и кад су Македонци и Словенци у питању и у језику. Чак и становништво Албаније не одступа претјерано. Имају нешто више становника са грчким ''Е'', келтским ''Р1б'' и арапско - јеврејским ''Ј2'', а мање са словенским ''И''. Слично Грцима.

На тлу бивше Југославије живи око 10 милиона становника ДНК хаплогрупе ''И'', и они су најбројнија скупина. Половина њих су православци, трећина католици, а остатак муслимани (Бошњаци). Сви они потичу од једног човјека који је живио прије 1800 година на подручју јужне Пољске. То показују истраживања у вези ДНК.

Разлика између Србина, Хрвата и Бошњака у генима и језику не постоји. Разлика је у томе да је Србин православац, Хрват католик, Бошњак исламске вјероисповјести. 

Разлика између Србина и Црногорца у генима, језику и вјери не постоји. Разлика је само у имену, ако ће неко то назвати разликом. 

 Хаплогрупе у Европи, табела

Ако има заинтресованих да сазнају своју днк хаплогрупу:

Подаци о генетском истраживању са подручја Србије, Црне Горе, Хрватске и Босне и Херцеговине могу се погледати на сајту: http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat/

 Текст о хаплогрупи ''И'' која је најраспрострањенија међу Србима и свим осталим народима бивше Југославије: http://www.poreklo.rs/2012/12/17/y-dnk-haplogrupa-i-naj%C4%8De%C5%A1%C4%87a-kod-srba/

 Неколико страница на којима се говори на ову тему:

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=39.0

 http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=6.0

 http://www.poreklo.rs/forum/index.php

 www.poreklo.rs

     20. 2. 2013.