ВЛАШКА ДОГМА

                        Историчари и етнолози су по сваку цијену одбацивали могућност да средњовијековно српско племство има потомке. Као по нечијем наређењу или неком аутоцензуром тврде да сви или скоро сви људи на терену Херцеговине, Црне Горе, Брда и Малесије потичу од Влаха и Арбанаса и наравно Илира без којих се не може.

                     На примјеру Озринића ћемо приказати ову чудновату појаву. Као влахе помињу Неноја Озринића (1335) и Главу и Косана Озринића (1396) који преносе со на подручје ријеке Лима. За њих тврде да су преци Озринића – Чевљана, јер на то упућује њихово „презиме“ Озринић (пошто се и не помиње да су из Чева).

                   Властелина Озроја који дарује манастир Дечане 1330. године, властелина Стијепа Озринића који је 1399. године био у пратњи војводе Радича Санковића, жупана Озрена о којем Дубровчани пишу као о своме пријатељу 1399. године, Петра Озринића, власника винограда у Касестрама код Тивта (1335) и которског апотекара Ратка Озринића (1396), историчари и други истраживачи нипошто не доводе у везу са Озринићима – Чевљанима и негирају могућност да су то преци Озринића. За властелина не важи „презиме“ (да подсјетим да презимена у ово вријеме не постоје и то што се може наћи у документима може бити било шта, једино не може бити презиме). Уз то, властелин, власник винограда и апотекар, по њима, не могу бити власи, па самим тим не могу бити ни Озринићи из Чева. Ко је одредио то правило? Централни комитет Савеза комуниста Југославије? Реторичко питање, јер ова заблуда постоји од времена Јована Цвијића и његових насљедника.

                  У једном документу из 1429. године наводи се да полажу заклетву: „Сандаљ Хранић и седморица властеле из нашега племена.“ Поменута седморица властеле су Сандаљеви рођаци. Сродник кнеза Лазара, српски патријарх Данило III, записао је о Лазару Хребељановићу: „Његова жена је од племена раније поменутих царева, потомак Немањиног сина Вукана.“ Шта рећи? Све сами власи. 

                  Васојевићи и Пипери се почетком ХV вијека помињу као људи деспота Стефана Лазаревића, а средином ХV вијека помињу као људи деспота Ђурађа Бранковића. По схватањима и тврдњама неких (многих) наших историчара Стефан Лазаревић и Ђурађ Бранковић нису у Зети имали племство већ су њихове интресе бранили и заступали сточари власи – катунари. Према историчарима власи катунари су ратовали, пљачкали, трговали сољу и тд. Изгледа да једино нису узгајали стоку. Као да око стоке нема много посла. Или су сав посао обављале жене. 

                  У Историјском часопису (Душанка Бојанић Лукач, Власи у сјеверној Србији и њихови први кануни) из 1971. године тврди се да су у служби деспота Ђурађа Бранковића, а под командом војводе Алтомана били власи. Ову тврдњу даље преносе и историчари у новијим радовима. Али то није истина. У документу из 1444. године се помињу деспотови људи а не власи (homines despoti, nominato(?) Piperi et Vasoeuichi, qui stant apud Medonum ad Ricacas, Константин Јирeчек, Историја Срба, књ. II, културна историја, види слику доле). Ни у ранијем документу се не помињу као власи: У вријеме уговора у Вучитрну 22. априла 1426. године и уговора у Дривосту од 11. новембра 1426. године, кад је обиљежавана граница између скадарске области и Дривоста, Подгорица је била сједиште деспотова намјесника војводе Алтомана. Под њим су два племена: Пипери и Васојевићи (Љубић IX, 214 и д.; Јорга: Нотес II, 407, Судске књиге у Дубровачком архиву). Поменути деспот из 1426. године је деспот Стефан Лазаревић (1377-1427). У каснијим документима је деспот Ђурађ Бранковић. У документима се не помињу власи већ у једном племена (нисам гледао оргинал па је питање која ријеч стоји у оргиналном документу, људи, компанија, племе или шта друго), а у другом људи у служби деспота. Пошто су наши историчари све становнике Црне Горе и Херцеговине прогласили власима, по њима произилази да су Пипери и Васојевићи – власи. Па иако се у документима не помиње ријеч влах они то тако произвољно тврде.

                 Овај погрешан начин мишљења, логику којом су се приликом изучавања племена и племенске прошлости управљали наши академски кругови; уважени професори, историчари, етнолози, истраживачи и остали, називамо Влашка догма. 

                  Професор Бранислав Ђурђев тврди да се истраживачи држе предања која су непоуздана, а да се историчари морају држати докумената (као он што се држао, прим. аут.). Као основ свог рада у изучавању је узео турске дефтере из тог доба. У дефтерима су наведена села и нахије са пореским обвезницима поменутим по имену и имену оца. Турски дефтери нам не доносе ни наговјештај о постанку и развоју нити једног племена, нити из њих добијамо валидне информације које би нам могле у било чему помоћи. Сва теорија Ђурђева је његово маштање без валидног основа при чему се позива на документ (дефтер) који не свједочи ништа директно на тему племена, о којој говори. Ђурђев каже (укратко): на катунима живе власи, од катуна настаје кнежина, а од кнежине племе. Пипери се у дефтеру помињу као нахија Пипери. Зашто нигдје у своју теорију није удјенуо нахију из документа? Зато што документ њему није да свједочи него да буде формално покриће.

                  Примјер постанка племена: Комани. Војвода Драшко Поповић је населио свога побратима Пеја и његова два брата (који су били из Херцеговине) на Бездан у Чевском Заљућу. Крајем XVII вијека Драшков брат од стрица, Радуле Драгојев (предак Радуловића) са породицом и три брата Бездановића са породицама селе из Чева на терен Комана. Нешто раније у Бандиће (дио Комана) из Малих Цуца са породицом досељава Радоња (Орловић) од кога потичу Бандићи. Тек око 1780. године постају племе, али нису имали војводе и сердаре. Спорове у Команима пресуђивали су чевски главари. Потомци поменутих људи чине племе Комани. Становништво Комана и Бандића до 1700. године је непознато и није чинило никакво племе. Тако да теорија Ђурђева: катун – кнежина – племе, не може да се примјени на примјеру племена Комани. Нема ни влаха. Наравно, поменути Радуле, Радоња и Пејо са браћом су за историчаре власи, јер им се тако свиђа, пошто документи о влашком поријеклу ових људи не постоје. А ако ћемо право ова теорија не вриједи ни за једно племе. Теорије о постанку племена које су донијели наши историчари нису употребљиве у вези иједног племена. Тако да немају смисао. Могло би се навести још много примјера за ово погрешно схватање племенске прошлости.

                  Тако да имамо појаву да историчари попут Ђурђева измаштају неку своју теорију па се онда позову на неки документ који нема директну везу са темом и не показује ништа. На овај начин испуне формалност, а већина обичних читалаца не провјерава документе већ се површно занима за тему. А они који се покушавају бавити племенима без размишљања и провјере узимају ове теорије као историјску истину, здраво за готово.

                  Утицајни историчари ХХ вијека нису свој рад заснивали на документима, али су се на њих позивали. За конструкцију су користили и предања у мјери у којој им је била воља, иако тврде да се предања не смију користити у историјској науци. Тако се све дубље заглибљујемо у неистину.

Напомена: германску ријеч Влах користили су стари Германи и Словени да именују грађанина - држављанина старог Римског царства - Ромеја (Романа). Тако планине у Босни, Романија и Влашић имају једна латинско друга германско име, са сличним значењем. Нама сусједна држава је Република Романија, са становницима Романима, а коју називамо и Влашка и Власи. Једино што не користимо латинско изворно име за ову државу и народ већ их из непознатих (идиотских) разлога називамо Румунија и Румуни (Румуњи, тешко нам је да потрефимо правилно). Док германску верзију назива изговарамо правилно. Уз све то и главни град Италије који се зове Рома (грађани Романи) не успјевамо правилно изговорити па га из неког идиотског разлога зовемо Рим (Римљани). Влах = Римљанин. 

                                                                                                                                                          Жељко Остојић (Жељко од Остојића)