Војвода Трипко Џаковић

                 Одломак из моје књиге о племенима

                 Војвода Трипко Џаковић је рођен 1839. године у Шаранцима. Син је Ћор-Сима Џаковића. Већ са петнаест година је кренуо у бојеве са Турцима. Са осамнаест година је на Планиници код Добриловине, 1857. године посјекао два Турчина и био рањен. Наредне године постаје барјактар. Трипко је са оцем четовао по Рашкој области. Трипко се истакао и у Вукаловићевом устанку 1857 – 1862. године.

                 Вали-паша је 1866. године дошао на Премћане. Хтио је на Језерима да подигне утврђење. Трипко је по договору са књазом Николом отишао у Сарајево код босанског везира. Тада је постигао да се спријечи изградња утврђења на Језерима. Књаз Никола поставља Трипка за војводу. Интригама неких главара Трипко је опозван са мјеста војводе 1872. године, али га књаз Никола опет поставља за војводу Језера и Шаранаца 1874. године.

                  Пред Невесињски устанак неко је лоше говорио књазу Николи о Трипку Џаковићу. Када је чуо за то Трипко се наљутио и заклео да док је он жив турска нога неће крочити у Шаранце. Трипко је одредио да је Турцима ријека Тара граница.

                  У устанку 1875. године Трипко је са 400 људи ударио на Премћане и за петнаест дана освојио петнаест турских караула у Затарју. Турска војска и башибозук, око 16.000 Турака, нападају Трипка и он са војском одступа из Затарја. Зауставља се на мосту на Премћанима. Ту је 18. октобра (стари кал.) 1875. године дочекао турску војску. Наредио је својима да се повуку јер су Турци били многобројни.

                  Са оцем и тридесет Џаковића остао је на мосту на Премћанима и чекао Турке. Када су Турци кренули на мост Трипко је појурио међу њих са мачем. Посјекао је 7- 8 Турака, а онда му се мач поломио од људске кости. Извадио је кубуре из појаса и убио још два Турчина. Тада су га погодила зрна из турских пушака.                   

                  Трипко Џаковић (36 год.) је погинуо 18. октобра 1875. године, заједно са оцем Ћор-Симом (86 год.) и још тридесет блиских рођака. Иза Трипка остали су син Милован коме је тада било једанаест година и четри кћерке.

                  Турци су погинулима одсјекли главе и однијели их као трофеје набијене на коље. У вријеме тог боја, ту се задесио и неки француски новинар који је извјештавао са овог ратишта. Турци су одсјекли главу војводе Трипка и радосни што су убили знаменита Србина добацивали су међу собом његову главу. Француски новинар је начинио фотографију тог догађаја. Фотографија и извјештај о овом боју објављени су ускоро у многим европским новинама. Европа се згрозила над балканским дивљаштвом. Поводом овог догађаја интервенисале су велике силе. Извршен је јак притисак на Истамбул и Цетиње. Тако су под притиском великих сила турски султан и књаз Никола забранили својим поданицима да се сијеку главе погинулих противника и сјеча глава постала је кажњива. О погибији војводе Трипка Џаковића настала је пјесма ''Јуначка смрт Трипка Џаковића''. 

            Жељко Остојић (Жељко од Остојића)