Kарте племена у Црној Гори

                                                                                                                                                     Карта на којој су приказана племена, области и фисови:

Напомена: Поља колашинска, средње Полимље, Потарје, Затарје и Пљевља се у литертури помињу као једна цјелина. Обично се за читав тај простор користи назив Потарје, а нешто ријеђе Затарје. Када се у литератури помиње становништво ове области читаоцу је тешко да одреди да ли су братства која су поменута настањена ближе Пљевљима, Бијелом Пољу, Пријепољу или ријеци Тари. Да би читаоц књиге о племенима могао лакше лоцирати терен на коме је неко братство настањено подијелио сам ову област на више дијелова. Тако да је овакав погрешан приказ сјевера Црне Горе намјеран у сврху бољег разумијевања написаног у књизи, а не право стање било у прошлости или сада. Данас се крајеви сјеверно од ријеке Таре и Васојевића обично зову пљеваљски и бјелопољски крај (и Рожаје). Ради бољег разумијевања карте прочитати текстове 1. и 3. Прве скице карте на папиру урађене су 1996. године. Прва верзија карте је цртана на компјутеру 2001-2004. године. Линије су цртане са мишем. Тако да границе РЦГ нису тачно приказане, а усљед тога ни остало приказано није баш прецизно. Углавном, племена и области (крајеви) налазе се тамо гдје су означени. Да напоменемо да припадници сусједних племена своју границу по правилу шире на штету комшија тако да ће се тешко наћи два припадника сусједних племена која ће се сложити око племенске границе. На пр. Брскут Братоножићи зову Горњим Братоножићима док Кучи сматрају да је читав у Кучима. Нису извршили разграничење нити би то било могуће. Ја сам то подручје условно подијелио што баш не показује стварну ситуацију, Али ни неко друго ријешење не би донијело прецизан и разумљив приказ. На крају и сами Кучи и Братоножићи имају супротан став о том дијелу територије. Није могуће свима удовољити. Дробњак, Језера, Шаранци и Ускоци никада нису међусобно утврдили ни одредили границе племенских територија. Тако да су територије ових племена оквирно приказане. У верзији карте из 2005. је изостао из техничких разлога један катун Загарача на Лукавици. Нисам уносио ни нека села Боке или Крајине јер ми лично нису били битни овом приликом. Да напоменем да није свако село које се нађе на некој карти племе. Нити је племе све што било ко својом вољом замисли. На пр. Шестани су село иако постоји књига ''Племе Шестани''. Наслов књиге не чини село племеном. Исти је случај са селима у Боки. Основ за све карте је наведена литература. Прије ове карте у јавности и литератури није постојала ни једна на којој су приказана племена на том читавом простору. Колико ми је познато од краја 2019. године нико није објавио неку другу оргиналну карту овог типа.   

                                                                                                                                        Племенске територије нису увијек имале исту површину и облик.                                                                              

        Могуће је да сам који детаљ на картама испустио. Нешто случајно, нешто намјерно. Не може један период стати на само једну слику. 

                  Још: 

 За подлогу при изради новијих карата сам користио рељефну карту преузету са: sr.wikipedia.org  (аутор Ана Младеновић)

       Карте које су други начинили користећи мој рад  (без навођења извора и објашњења за сјевер и неке друге области):