КАРТА БР. 3 - Стазама Видлича и Старе планине
1) Пирот
2) Централни туристички објекат је хотел „СтарА“ који се налази на око 1.080 мнв, на 12 км од Пирота на путу ка парку природе Стара планина у подножју планине Видлич, врх Басарски камен. Хотел ради током целе године. Најважнији корисници и облици организовања продаје и коришћења капацитета хотела «СтарА» су: пословни партнери "ТИГРА", туристи, пословни људи из земље и из иностранства.
3) Планинарски дом је излетничло и викенд насеље на путу Пирот-село Рсовци у подножју планине Видлич, а после изградње жичаре и куповине "топови" за вештачко оснежавање, сезона скијања ће бити продужена и у случају да нема довољно природног снега.
4) Планина Видлич (Врх Басарски камен 1377 m) се налази источно од Пирота, између токова Нишаве и Височице-Темштице.
5)Посматрање птица. Површина парка природе "Стара планина" износи 142.219,64 ха, Општини Пирот припада 63.194 ха и заступљене су бројне животињске групе које доприносе лепоти природе, као што су 203 врсте птица (што је највећи број птица на било којој планини у Србији, бившој Југославији и већем делу Балкана).
6) Село Рсовци је од Пирота удаљено 22 Км, на левој обали реке Височице. Имало је 1519 становника (попис 1948), 337 становника (попис 1991), 183 становника (попис 2002). Као Хрсовјани познато је 1447-1489 и тада је имало тридесет домаћинства.
7) До Цркве Св.Петра и Павла из 13 века, се пролази кроз центар села Рсовци, па преко моста и реке Височице, на десној страни уз стазу. У „Пећинској цркви“, на источном зиду (стени) се налази фреска „ћелави Исус“, Исус је млад и ћелав.
8) Село Височка Ржана од је Пирота је удаљено 25 Км, на ушћу Јеловичке (Врлске) реке у Височицу. Центар је за неколико села горњег Висока. Као Иржна Висока познато је 1567-1577. Име упућује од р'ж (раж), мада има мишљења да је назив од честих и јаких ветрова, па се тако каже да ветрови у овом месту: реже, завијају (р'же, р'жи).
9) Врело излетиште на 33 Км од Пирота, на око 730 мнв, викенд насеље и компекс радничких одмаралишта (са бунгаловима), на ушћу Јеловичке у Дојкиначку реку, Добило је име по Јеловичком врелу, крашком извору, које пресуши неколико сати до дан-два у августу или септембду ( ређе у октобру).
10) Манастир Св.Богородице се налази недалеко од села Височка Ржана, на десној обали Дојкиначке реке ( десна притока реке Височице) у близини викенд и излетничког насеља Врело, на око 900 м н.в.Није познато када је саграђан, али се зна да је подигнут на темељима старије богомоље, коју су запалили турци у време првог српског устанка. Из фермана турског султана, зна се да је Манастир обновљен током 1851/1852.год. Црква је правоугаоне основе.
11) Село Дојкинци (ДОЈЋИНЦИ) се налази 36 км од Пирота у долинни Дојкиначке реке на подручју Висока у срцу парка природе Стара планина, Међу најстаријим писаним диказима о постојању села Дојкинче су из 1576-1577. Име је могло поизаћи из личног имана или надимка Дојко, можда скраћено од имена (Ра)Дојко или његовог рода.
12) Крашка увала Понор се налази СИ од села Дојкинци на око 1.400 мнв (и поред Вртибога, источно од Завојског језера) једине су две крашке увале на Старој планни, о којима је писао и Јован Цвијић. По дну се јавља понорница река.
13) Арбиње (lat. arbor : стабло ) географска област у парку приорде Стара планина у сливу горњег тока Дојкиначке реке, строги природни резерват „Смрче“ коју обухвата аутохтона шумска заједница високопланинске смрче (Piceetum excelsea sericum, Rudski, 1949) површине од 8,70 ha под режимом заштите од 1985.год.
14) Подручје Парка природе „Стара планина“ се протеже делом у Бугарској и делом у Србији. За парк природе од изузетне вредности проглашено је 1997. године. Укупна површина Парка природе „Стара планина“ износи 142.219,64 ха. Регионално припада источној Србији, а административно се простире на територији четири општине: Зајечар (9.958 ха), Књажевац (9.958 ха),, Пирот (63.194 ха) и Димитровград (11.099 ха).
У парку природе „Стара планина“ се налазе 1195 врста биљака (24,5% фонда флоре Србије), 51 врста маховине, ( 34% Србије). На Старој планини у Општини Пирот су издвојени строги природни резервати: „Вражја глава“, „Три чуке“, „Смрче“ (Арбиње) - најочуваније и најлепше смрчеве шуме на Старој планини и у Србији уопште и „Копрен“ који представља налазиште биљака из породице месождерки (Drosera rotundifolia).
На Старој планини живи: 116 врста дневних лептира, од којих су 22 новоутврђене, а 6 представља реткост; 18 врста херпетофауне од којих 6 врста припада класи водоземаца, а 12 врста класи гмизаваца; ихтиофауна представљена са 26 врста; 203 врсте птица. Стара планина је укључена у регистар подручја од међународног значаја за птице Европе - ИБА са површином од 44.000 ха. Парк природе „Стара планина“ заштићено је природно добро номиновано за програм ,Новек и биосфера“ (УНЕСЦО-МАБ). (Коришћен материјал из документације ЈП „Србијашуме“).
15) Копренски водопад се налази на највећој надморској висини (на 1820 м ) на планини Копрен 1963 мнв у парку природе Стара планина у Општини Пирот и први је по висини у Србији (други је ако, се рачуна Калуђерски скок, или Калуђерски водопад у сливу Калуђерске реке, потока, који има висину 232 м). Дужина измереног влака је 148 метара, док је укупна висина од почетка до краја мерења 103,5 метра са просецним падом од 56,4 степена. водопад се састоји из више каскада од неколико метара висине па све до 40-так метара. На само 20-30 метара испод последње каскаде налази се још један водопад који није премерен. Доњи водопад је по слободној процени неких 50-60 метара висок. Мерења су извршили др.Саше Милановића (са рударско-геолошког факултета, центра за хидрогеологију карста у Београду) је овај водопад измерио 16 јуна 2011 године и дипл.инг.хидрогеологије Иван Ђокић. Приступ водопаду није уређен и могућ је из три различита праваца, различите тежине (посебно ако се упутите без водича).
У Општини Пирот има више од 20 евидентираних (још више непознатих) водопада, међу којима су најпознатији: Пиљски (Горњи и Доњи) водопад: 64м, Велики Чунгуљски водопад (на 1.171мнв) виисине 42м (мали, доњи Чунгуљски скок и Горњи Чунгуљ 22м), Пропадла вунија (на 1530мнв) 30м, Куртулски водопад 27м, водопад Тупавица 25м... Орлов камик (на 1420мнв):20м, Росомачки скок (на 1290мнв) :16м, Грујин скок 15м, Кољчин скок 15м, Крмољски водопад (два), Јаришор (на 1400мнв) има висину 10м, водопад Три кладенца (на 1642мнв): ? , водопад Врла страна (на 1290мнв) испод Миџора на безименом потоку:10м,