КАРТА БР. 4 - ДОЛИНОМ РЕКА ВИСОЧИЦА И ТЕМШТИЦА
1) ВИСОК је предео између главног гребена Старе планине ( од Кома у Бугарској до Миџора у Србији) на северу и планине Видлич на југу.
2) Река ВИСОЧИЦА је дугачка 84 Км ( у Србији 69 Км, а у Бугарској 15 Км) и десна је притока реке Нишаве. Настаје од неколико извора испод планинског врха Ком ( 2016м) у Републици Бугарској. У Србији у општини Димитровград улази 2 Км ЈИ од села Доњи Криводол и до села Славиња ова река се зове Комштица (по селу Комштица у Бугарској). Од села Славиња добија име Височица, а низводно од места где Височица прима Топлодолску реку, недалеко од места “Мртвачки мост”). мења име у реку Темштица.
3) До Славињског или Росомачког ждрела (клисуре) стижете асвалтним путем од Пирота до села Славиње, па пешице без већег нашора 1200 м уз леву обалу Росомачке реке, стижете до кречњака јурске старости 150-200 милиона година..
4) Црква Св.Петра и Павла се налази на 22 Км од Пирота, а у селу Рсовци у пећини брда Калик. Фреске датирају из 13 века, као и записи. Црква је дугачка са јужне стране7,7м а са северне је дугачка 8,10м. Позната je по фрeсци Исуса Христа познатиjа kао „Исус Младeнац“ на kоjоj je он ослиkан kао млад и ћeлав.
5) Клисура ВЛАДИКИНЕ ПЛОЧЕ се налази између села Рсовци и села Паклештица на око 3 Км дужине, почиње од пећине Потпећ, а завршава се код потока Козарник. Клисура је дубока око 200 м, приступ је отежан и није уређена за посетиоце. О клисури је писао Феликс Каниц 1871.год. а у периоду 1985 и 1986.год. Стеван Станковић је са својим тимом истражио 11 пећина. Пећина ТОПЛИЦА, НАТПЕЋ, МИШЈА, ВОДЕНА, Безимена поткапина, Ветрена пећина. Највећа и најлепша пећина у овом делу Висока је:
6) ПЕЋИНА ВЛАДИКИНА ПЛОЧЕ има око 660м дужине и налази се на левој страни клисуре на 86м изнад реке. Висина улаза је 18м, а ширина је 12м. На 87м од улаза налазе се остатци грађевине и утврђена је старост на 1565.год. Старост сиге је процењена на 25.000 год. Пећина код липе је истражена до 60 м, налази се на 125м изнад нивоа реке. На основу анализа ( методом Ц14) комада дрвета утврђена је ДА ЈЕ ВАТРА ГОРЕЛА ЈОШ ОКО 780 године пре нове ере. Трифунова пећина, Пећина ладница.
7) Завојско језеро се налази на места потопљеног истоименог села када је после природне катастрофе 25.02.1963.год. ( урвинског клизања дела брда са десне стране данашње бране у места званом Изворски дол, устед отапања снега). Формирано језеро је дужине око 16 Км на 612 мн.в, у чијој акумулације се налази око 160 мил.м³ воде.
8) Долину реке ТЕМШТИЦЕ можете истражизи из више праваца: 1) из правца Пирота кроз село Темска па узводно кањоном реке Темштице до Мртврачког моста, па десно преко Завојског језера до Пирота. 2) из прваца Пирот, кроз насеље Провалија, ка брани Завојског језера, а онда макадамским путем до Мртвачког моста, па путем до Манастира Св. Ђорђе и села Темска.
9) Хидро електрана “Темац”је изграђена на реци Темштици (десна притока Нишаве) недалеко од села Темске (Општина Пирот). До 1941. год. Власник је био Димитрије Младеновић Гага и браћа Цекић, индустријалаци из Пирота. Хидро електрана је радила од 12.4.1940. до маја 1990. а престала је са радом као неекономична. Брана у кориту реке Темштице, камена је и лучна, висине 5 м и дужине 50 м има два затварача У доводни тунел вода се одводи до турбина вертикалним тунелом Ф-1,60 м, дужине 18 м. Доводни цевовод је дужине 37 м, Ф-1,60 м. Одводни канал од зграде хидроцентрале је дужине 150 м, у доњи ток реке Темштице. Турбинску опрему чине три хоризонталне турбине типа Францис са директним спојем с генераторима.
10) Манастир Св.Ђорђe се налази на 2 км од сeла Тeмсkа у правцу села Топли до, односно 17 км од Пирота. Задужбина је породице Дејановић из XИV века. Главни део цркве саграђен је пре 1576. године, Уз манастирске целине је и конак из 18. века, У манастир се припремају мелеми по традиционалним рецептима, од лековитих биљака.
11) Бегов мост, један од римских мостова на реци Темска, поправио је турчин Бег, због чега ће овај мост народ овог краја прозвати „Бегов мост“.