Ћ

ћ узвик ћао, до виђења – Видимо се сутра у школи, ћ.

ћакнут, -а, -о који је луд – Он је помало ћакнут.

ћалац м. в. ћале – Види какав ми је телефон купио ћалац.

ћале м. отац – Његов ћале је супер тип. – Добио сам име по ћалету. – Питај ћалета да нам да кола за прекосутра. – Ћале ми је поклонио ауто.

ћалко м. в. ћале – Дома ли ти је ћалко?

ћапи 3јд. 1. украде – Ћапио је пикслу из кафића. – Ћапио је чоколадицу из продавнице. 2. улови, ухвати – Јеси ли синоћ ћапио нешто?

ћаска 3јд. прича, разговара – Јуче смо мало ћаскале уз кафу.

ћевапчићи м. мн. дебели прсти – Можда јој прстен буде мали, она има ћевапчиће. – Лепи су ти ћевапчићи.

ћега ж. плт. гаће – Је л си обуко ћега?

ћелав, -а, -о који је излизан, без шара – Ћелаве су ти гуме.

ћелавац м. мушкарац обријане главе – И ти си прешао у ћелавце?

ћелија ж. учионица – Пожурите у ћелију, иде профа.

ћепи м. пиће – Идем вечерас с другарицу на ћепи. – Долазим само да попијемо по ћепи.

ћепс м. в. ћепи – После часова идемо на ћепс.

ћику ж. прил. кући – Ниси била ћику кад сам те звала. – Ћику ли си?

ћине 3јд. в. кида – Ово ћине! – Гледа ли филмат синоћ? – Гледа га, брате, ћине.

ћора м. особа која има слаб вид – Ћора је, ништа не види. – Одједном сам постао ћора.

ћорак м. ништа – Нема ту шта, добићеш ћорак.

ћоре ж. плт. в. цвикери – Добре су ти те ћоре, где си их набавио?

ћорка ж. затвор, притвор – Иде за месец дана у ћорку. – Завршио је у ћорку. – Неће он тако лако да изађе из ћорке. – Ако крадеш, ће завршиш у ћорку.

ћоркиран, -а, -о који је у затвору – Ћоркиран је прошле године. – Био је ћоркиран због саобраћајке.

ћорне 3јд. украде – Деки увек понешто ћорне. – Ћорнули су ми мобилни усред дана.

ћороскопи м. плт. наочаре – Заборавио си ћороскопе, приметио сам да ништа не видиш. – Почео да носи ћороскопи.

ћорча м. слабовида особа – Прави сам ћорча, прст пред око не видим.

ћошка ж. девојка – Каква ћошка, зацопао сам се у њу.

ћуба ж. тршава коса – Онај лик са ћубом не изгледа лоше.

ћуза ж. затвор – Богами он ће дебело да заглави ћузу. – Ћуза је пуна са свакакви криминалци. – Његов ћале је већ другу годину у ћузи.

ћумез м. 1. плакар у који се ставља све што је сувишно – Стави то у ћумез. 2. лош стамбени простор – Драган живи у ћумезу. – Стан ми је прави ћумез.

ћурка ж. глупа девојка – Он те не воли, зар не видиш ћурко? – Милица је стварно ћурка, не примећује да је Дејан врти око малог прста.

ћускија ж. глупан – Она ћускија ништа не капира.

ћуфтица ж. мала буцкаста особа – Види ону ћуфтицу – лепе јој тике.